Plivanje obavezno, pa makar i u burkiniju
13. septembar 2013.Izgleda kao da su iskombinovani mini-haljina, helanke, bluza dugih rukava i ženska muslimanska marama. Reč je o burkiniju, koji strogo religiozne muslimanke, tokom leta moraju da nose. Time je svaki deo tela pokriven. Modela ima raznih, u različitim bojama i različitih krojeva.
Plivanje je u redu, ali samo sa devojčicama
"Rado bih išla na plivanje, ali samo sa devojčicama", odlučila je pre dve godine jedna učenica muslimanske veroispovesti u gimnaziji u Frankfurtu. Njena vera joj zabranjuje da se pred mladićima ili muškarcima pojavi u kupaćem kostimu. Osim toga, ona ne sme, a ni ne želi, druge iz razreda da gleda gole iznad pojasa. Čak ni nošenje burkinija za ovu tada 11-godišnjakinju, nije dolazilo u obzir. Otada se ovim slučajem bavilo pravosuđe.
Roditelji gimnazijalke marokanskog porekla zatražili su da se njihova ćerka oslobodi nastave plivanja koju zajedno pohađaju dečaci i devojčice. Škola je to odbila. Roditelji su se obratili Upravnom sudu u Frankfurtu, ali bez uspeha. Čak je i hesenski Vrhovni sud u Kaselu dao školi za pravo da odbije tužbu. Od devojčice se može tražiti da nastavu plivanja pohađa u burkiniju, odlučile su sudije. U žalbenom procesu poslednju reč na kraju imale su sudije Saveznog upravnog suda u Lajpcigu. Glavno pitanje glasilo je: kada ustav dopušta da neko zbog verske slobode bude oslobođen nastave plivanja?
Religija se doživljava na različite načine
Centralno veće muslimana u Nemačkoj smatra da se "sa islamske tačke gledišta može tražiti" nošenje kupaćeg kostima koje pokriva celo telo". Ali važno je gledati i na svaki pojedini slučaj posebno, smatra predsednik Veća Aiman Maziek. Ukoliko neka muslimanka iz verskih uverenja ili prigovora savesti ne želi da pliva sa drugarima iz razreda, to treba poštovati. "Ovde je manje na ispitu integracija verskih zajednica ili frankfurtske devojčice", smatra Maziek, "nego se proverava i sposobnost tolerancije našeg društva i spremnost da se primeni ono što naš ustav svakako prihvata: slobodu savesti i veroispovesti".
Pedagog Jasemin Karakasoglu je šefica Odseka za interkulturalnost i internacionalnost na Univerzitet u Bremenu. Veroispovest jeste privatna stvar ali, kaže ona, mora da postoji ravnoteža između verskih osećaja pojedinca i pedagoških interesa države. "Ne možemo se pozvati na sopstvenu predstavu o telu i komunikaciji između polova. Takva pravila u načelu moraju važiti za sve“, uverena je Karakasoglu. Istovremeno, vera se interpretira na različite načine. Ljudi su različiti, pa sam tim i njihova predstava o religiji.
Sloboda veroispovesti nasuprot školskoj obavezi?
Idealno rešenje za ovu dilemu ne vidi ni naučnica Karakasoglu, koja je u Kabinetu u kancelarskog kandidata nemačkih socijaldemokrata, Pera Štajnbrika zadužena za multikulturalnost. Umesto toga, ona poziva na praktična rešenja, koja će uzimati u obzir probleme svakodnevice. Na primer, teoretski bi bili mogući odvojeni tečajevi plivanja za religiozne devojčice.
Advokat devojčice iz Frankfurta Klaus Mejsner se u slučaju sa burkinijem, između ostalog, poziva na presudu Saveznog suda staru 20 godina. Godine 1993. sud je presudio da je moguće oslobađanje od nastave plivanja ukoliko škola ne nudi nastavu na kojoj odvojeno treniraju dečaci i devojčice. S druge strane, sudije u Hesenu, protive se razdvajanju učenika, koje je kako kažu, negativno po integracioni aspekt obrazovanog procesa.
Učenici moraju da se pripremaju za život u pluralističkom, sekularnom društvu u Nemačkoj, smatra ovaj sud. "Takva vrsta nastave nije neophodna za odgoj koji učenike podučava primerenom odnosu i poštovanju prema suprotnom polu", tvrdi advokat Mejsner. A naučnica iz Bremena, Karalogu dodaje: "Integracija se ne može nametnuti".
Burkini kao kompromisno rešenje
Na kraju je vrhovni sud u Lajpcigu doneo odluku: od sada se od muslimanskih devojčica može tražiti da učestvuju u zajedničkoj nastavi plivanja sa dečacima u burkiniju. Da bi se zaštitili njihovi verski običaji, kupaći kostim koji pokriva celo telo je prikladno kompromisno rešenje, smatraju sudije suda u Lajpcigu. Tako je "pronađeno jedno praktično rešenje između državnog i odgojnog programa sa jedne strane i verskih sloboda, koje garantuje Ustav".
Za učenicu iz Hesena ova presuda ima konkretne posledice: u devetom razredu, u frankfurtskoj gimnaziji Helene Lange ponovno će se nastava plivanja naći u školskom planu.
U Nemačkoj inače, prema službenim podacima, živi između 3,8 i 4,3 miliona muslimana. Njihov udeo u celokupnom broju stanovništva je između 4,6 i 5,2 odsto, što je puno više, nego što se do sada smatralo.
Autor: Stefan Dege / Snježana Kobešćak
Redakcija: Jakov Leon