„Pišem da bih izlečio rane“

Da bi pisao potrebna mu je matafizička samoća, koju, „kao puž svoju kućicu, čovek svuda može da ponese“, kaže Mirčea Kartaresku u intervjuu za DW. U domovini, u Rumuniji, nedostaje mu taj mir. Pronašao ga je u Nemačkoj, dok je bio stipendista nemačke akademske zadužbine u dvorcu Solitid. Tu se osećao kao u raju, pošto je imao vremena da završi trilogiju „Orbitor“.

Petnaest godina je on pisao ta tri romana. U najznačajnijem delu 56-godišnjeg književnika, Bukurešt njegovog detinjstva u komunističkoj Rumuniji „postaje magično mesto“.

„Svaki centimetar tog grada je deo mojih romana i pesama. To je moja zona. Ona se urezala u moj duh, u moj mozak.“

Besni i nemoćni

Nagradu je dobio za roman „Telo“, drugi deo trilogije „Orbitor“, što bi u slobodnom prevodu značilo zaslepljujuća svetlost. Mamutsko delo od 1500 stranica. Reč je o putovanju u prošlost – vlastitu i grada Bukurešta, koji je nekada važio za Pariz u Istočnoj Evropi. Ali, taj šarm je uništio diktator Čaušesku – sravnjena je istorijska četvrt grada, a umesto nje sagrađene su monumentalne zgrade.

„Svi smo bili besni, ali nemoćni. Bio je to san jednog ludaka, kao Neron koji je zapalio Rim da bi ga ponovo izgradio po svojim bolesnim predstavama. Bilo je to sakaćenje grada“, kaže Kataresku.

Gigantski odgovor na komunističko doba u kojem je odrastao. To iskustvo ostavilo je pečat u svim njegovim delima, pesmama i romanima. Do dan danas.

„Pišem da bih izlečio rane, dokazao unutrašnju slobodu, to je najbitnije - sačuvati unutrašnju slobodu u totalitarnom režimu.“

Nije pripovedač, već pesnik

Snovi i fantastični elementi prožimaju se kroz roman. U „Telu“ realistične scene smenjuju snove i košmare. Kartaresku pokazuje apsurdnost komunističke diktature, na primer kada majka tka ćilim, a agenti Sekuritatea je optužuju da je u njih utkala tajne poruke.

Ali, Mirčea Kartaresku nikada nije imao nameru da piše realističan roman, sa istorijskim elementima , o komunizmu u Rumuniji. Za njega, realističan roman nema smisla, jer on je „pisac, a ne pripovedač.“

Autorke: Dr Rodika Binder / Mirjana Kine-Veljković
Odgovorni urednik: Ivan Đerković