Pazi, policija sve snima!

Policije u sve više zemalja, naročito u SAD i Velikoj Britaniji, opremaju svoje službenike kamerama koje nose na telu, tzv. body cams. Te kamere snimaju sve što vidi i čuje policajka ili policajac koji je nosi. Londonska policija se prošle godine hvalila da ima najviše kamera na službenicima na čitavom svetu, a sada će bar neki policajci i u nemačkoj pokrajini Severnoj Rajni Vestfaliji isprobati tu tehnologiju.

Pokrajinski ministar unutrašnjih poslova Ralf Jeger nedavno je najavio da će pet policijskih okruga u toj pokrajini učestvovati u tom eksperimentu koji je za sada ograničen na dve godine. Policijski službenici u Diseldorfu, Duizburgu, Kelnu, Vupertalu i okrugu Zigen-Vitgenštajn, dobiće 200 malih kamera visoke rezolucije koje će beležiti sve što policija vidi i radi tokom svojih patrola.

„Ovim eksperimentom želimo da proverimo kakav je efekat kamere u deeskalaciji nasilja, s čime se redovno susreću naši službenici", izjavio je ministar Jeger. „Želimo da utvrdimo da li broj napada na naše službenike može da se smanji ukoliko oni nose kameru."

„Nasmešite se, snimamo vas..."

Snimci će redovno biti proveravani na pokrajinskoj Višoj školi za javnu upravu (FHoeV NRW) i upravo to je i najveća novina o odnosu na upotrebe kamera u drugim policijama sveta. Naime, snimaće se i zvuk, dakle sve što je izgovoreno i sa jedne i sa druge strane.

U drugim pokrajinama Nemačke slični eksperimenti već su u toku, a kamere nose i neki pripadnici Savezne policije (Bundespolizei). Predsednik Sindikata policije Severne rajne Vestfalije Erih Retinghaus kaže da su se sami policajci te pokrajine založili za to da se i oni priključe eksperimentu – siti su, naime uvreda i nasilja kojima su izloženi prilikom patrola ili npr. na mestu zločina.

„Nadamo se da će to imati veliki preventivan efekat. Osobe koje se upuštaju u sukob s policajcima koji nose takvu kameru, moći će i sami da se vide na malom ekranu te kamere. Nadamo se da će ih to odvratiti od nasilja i da će pomisliti: 'Uh, ako me snimaju, znači nema načina da se izvučem'."

Naravno da je i Erihu Retinghausu jasno da će uvek biti i onih koje ni kamera neće sprečiti da se nasilno ponašaju, pogotovo ako su pod uticajem narkotika ili ako su odlučni da počine krivično delo. Ali ako se bude sprečio bar deo nasilničkih dela protiv policijskih službenika, već to će biti veliki uspeh.

Drastičan pad broja žalbi protiv policajaca

Inače, nasilja protiv policajaca je sve više. U Severnoj Rajni Vestfaliji zaposleno je 45.000 policijskih službenika, a prema poslednjim podacima iz 2015, čak 14.000 požalilo se da su bili napadnuti – što je tri odsto više nego u godini pre toga. U 497 slučajeva, policajci su bili ozbiljno povređeni.

Postoji još jedan važan efekat upotrebe kamera: policajac koji je nosi, mnogo odgovornije će se ponašati prema svom sopstvenom zadatku. Univerzitet u Kembrdidžu analizirao je efekat takvih kamera na britanskim policajcima, a slično istraživanje sprovedeno je i u dva policijska okruga američke savezne države Kalifornije. Rezultat je upravo takav: drastično se smanjio broj žalbi na ponašanje policajaca. Prema podacima koje su naučnici objavili u stručnom časopisu Criminal Justice and Behaviour, u godini koja je bila obuhvaćena analizom, bilo je 113 žalbi na ponašanje policajaca, a u godini prije toga 1.539. To je smanjenje od čitavih 93 odsto.

Naravno, taj podatak zapravo svedoči o dve, potpuno suprotne pojave: „Pojedini policijski službenici mnogo odgovornije se ponašaju, ali je i manje žalbi onih građana koji znaju da će te žalbe biti neosnovane, jer je sve snimljeno", izjavio Barak Erijel sa Instituta za kriminologiju u Kembridžu za BBC, nakon što su objavljeni rezultati istraživanja.

Kamere menjaju i policajce?

Istovremeno, Erijel ukazuje na još jedan zanimljiv podatak: bilo je manje žalbi protiv policajaca koji su bili obuhvaćeni ispitivanjem, čak i onda kad su išli u patrolu bez kamera. On ocenjuje da su i sami službenici promenili svoje ponašanje i da se i bez kamere trude da budu, kako to kaže taj stručnjak, „stalno proračunati".

U Sjedinjenim Američkim Državama kamere na telu policijskih službenika služe i kao mera protiv nasilja koje bi policajci mogli da počine nad civilima – naročito nad onima druge boje kože. To je posebno uočljivo nakon sve većeg uticaja pokreta Black Lives Matter (Crni život isto vredi) koji se bori protiv policijskog nasilja nad Afroamerikancima.

Zagovornici kamera tvrde da će policajci koji ih nose biti manje skloni da primene silu u svojim postupcima, iako kritičari ukazuju na još jedan važan argument: nikakva kamera neće pomoći ako policajac sme i može da je sam isključi kad god to poželi.

„Gde se gasi?"

„Imati kamere, ali dati policajcima pravo da ih uključuju i isključuju kad hoće, predstavlja medveđu uslugu i javnosti i policajcima", ocenjuje Čad Marlou, savetnik udruženja za ljudska prava American Civil Liberties Union.

U nemačkoj pokrajini Severnoj Rajni Vestfaliji to neće biti slučaj. Policajci neće moći da isključuju kamere, a pogotovo ne da izbrišu nešto što bi možda moglo da smeta njihovoj karijeri. To može da uradi samo njihov pretpostavljeni, a i on tek u stanici, na službenom računaru. Ipak, Retinghaus kaže da će na policijskim službenicima ostati odluka – hoće li uopšte da uključe kameru.

Naime, bez obzira na to koliko se želi da se spreči nasilje nad policajcima, ostaje osetljivo pitanje privatnosti nedužnih građana. „Važno je da se ljudska prava poštuju", kaže predsednik pokrajinskog Policijskog sindikata. „Želimo da obezbedimo zaštitu privatnosti i za one koji su snimljeni, baš kao i za one koji kameru nose."