Pariz i Berlin: Dve vlade kubure sa novcem

Nemački kancelar Olaf Šolc i francuski premijer Mišel Barnije trenutno se suočavaju sa sličnim problemima: hoće da politički deluju, ali za to (više) ne dobijaju novac od parlamenta. 

Nacionalna skupština u Parizuu utorak uveče je velikom većinom glasova odbacila prvi deo budžetskog plana za 2025, koji se odnosi na prihode. Vladin blok i poslanici desničarskog populističkog Nacionalnog okupljanja oborili su zakon s 392 glasa protiv 192. Bio je to rezultat dvonedeljne debate u kojoj je levičarski savez, koji predstavlja najveći politički blok u parlamentu, prilagodio vladin predlog izmenama u skladu sa svojim interesima.

U nacrt su uvrstili porez na bogatstvo milijardera, porez na superdividende velikih korporacija, porez za multinacionalne kompanije i veći porez za digitalne kompanije, kao i novi porez za posebno bučne motocikle. S druge strane, poslanici su bez zamene izbacili viši porez na električne i gasne grejalice – koji je planirala vlada.

Državni budžet predstavlja vladin program izražen u brojkama. Upravo u turbulentnim vremenima, Berlinui Parizu taj budžet nedostaje. Dok Mišel Barnije, uprkos svom porazu, još uvek može da se nada redovnom budžetu za 2025, trenutna manjinska vlada u Berlinu više nema tu opciju. Najviše što bi uz podršku opozicije moglo biti usvojeno pre raspuštanja Bundestaga, jeste rebalans budžeta za 2024.

Taj rebalans postao je nužan jer vladi nedostaju sredstva za ovu godinu: za dodatne troškove od 3,7 milijardi evra za socijalnu pomoć građanima i više od deset milijardi evra za dodatna ulaganja u obnovljive izvore energije. Do kraja godine vlada mora da pronađe novac ili da uvede blokadu budžetskih rashoda.

Berlin i Pariz: Oslabljeni u Briselu i Vašingtonu

Kada Donald Tramp 20. januara po drugi put uđe u Belu kuću, Bundestag će, po svemu sudeći, već biti raspušten. Nepunih pet nedelja kasnije, 23. februara, Nemci će izaći na birališta kako bi izabrali novi parlament. Formiranje vlade bi, u zavisnosti od rezultata izbora, moglo da potraje do proleća.

Nemačka bi i nakon raspuštanja parlamenta, zahvaljujući odluci saveznog predsednika, imala kancelara i ministre, ali oni bi bili samo u tehničkom mandatu. U toj prelaznoj fazi ne bi smeli donositi osnovne ili dalekosežne odluke.

Tek nova vlada moći će da pregovara s novom Trampovom administracijom ili da donosi odluke na nivou Evropske unije. Do tada ostaje samo čekanje. Možda i olakšanje, jer je neuspešna „semaforska koalicija“ u proteklim godinama u Briselu smatrana teškim partnerom. U nekoliko prilika, poput glasanja o zakonu EU o lancima snabdevanja i pravilima o emisiji gasova za kamione, „semafor“ je izbegao teške odluke glasajući kroz takozvani „german vote“, odnosno uzdržano.

Dramatično zaduženje u Francuskoj

Na samitima EU u Briselu ili u Beloj kući, Francuskupredstavlja predsednik Emanuel Makron, ali u svakodnevnom političkom radu u ministarskim savetima EU ključnu ulogu ima vlada premijera Mišela Barnijea iz konzervativne stranke Republikanci (LR). Predsednik Makron imenovao je tog 73-godišnjeg političara nakon prevremenih parlamentarnih izbora održanih tokom leta, budući da je njegova sopstvena politička alijansa doživela veliki pad podrške. Ipak, čak ni udruženi, predsednička alijansa i LR nemaju većinu u Nacionalnoj skupštini.

Štaviše, nakon nešto više od dva meseca na funkciji, partneri još uvek nemaju obavezujući program vlade – i redovno dolazi do nesuglasica.

Ipak, neuspeh budžeta za 2025. u Nacionalnoj skupštini mogao bi ići u prilog premijeru. Sada će u drugu parlamentarnu komoru stići izvorni predlog vlade, a ne promenjeni nacrt.

Planirane uštede na socijalnim davanjima, u javnoj upravi – ukupno oko 60 milijardi evra za budžetsku 2025. godinu – mogle bi lakše proći u konzervativnom Senatu nego u Nacionalnoj skupštini.

Evropska komisija je u junu pokrenula postupak zbog visokog duga Francuske. Rejting agencije takođe prate situaciju. Sa deficitom od šest procenata BDP-a ove godine i dugom od 113 procenata BDP-a, stanje budžeta je dramatično.

Posle glasanja o poverenju sledi glasanje o nepoverenju

Nedugo nakon što nemački kancelar Olaf Šolc 16. decembra u Bundestagu postavi pitanje poverenja, mogla bi se odlučiti i sudbina njegovog francuskog kolege. Prema trenutnom planu, francuski budžet za 2025. treba da napusti posrednički odbor s paritetnom zastupljenošću obe parlamentarne komore u poslednjoj nedelji pred Božić. Nakon toga, Nacionalna skupština mora doneti konačnu odluku.

Moguće je da će se francuska vlada, suočena s pretećim porazom, osloniti na poseban član Ustava kako bi usvojila budžet bez završnog glasanja. Ako vlada upotrebi član 49.3, opozicija ima rok od 24 sata da podnese zahtev za izglasavanje nepoverenja. Ukoliko taj zahtev dobije većinu, vlada bi morala da podnese ostavku, a predlog budžeta bio bi oboren.

Ako dođe do tog scenarija, dve najveće privrede EU suočile bi se s privremenim budžetskim upravljanjem, politički paralizovane na pragu ključne godine. To privremeno upravljanje u oba slučaja ograničeno je na zakonski propisane i postojeće obaveze i služi samo obezbeđivanju osnovnih funkcija države. Plate, penzije i socijalna davanja biće finansirani, ali će politički projekti biti na čekanju.

Kancelar Olaf Šolc i njegov francuski kolega Mišel Barnije sastaju se naredne sedmice u Berlinu. Barnije će dolazi u okviru svoje prve zvanične posete kao francuski premijer. Da li će to biti sastanak upoznavanja i oproštaja, više ne zavisi od njih.

*ovaj članak je najpre objavljen na nemačkom jeziku