Papa Franja u Iraku
5. mart 2021.
„Sada, u vreme pandemije, teško je putovati iz Nemačke u Irak. Ali, svi zato žele da papinu posetu prate na televiziji ili na Jutjubu.“ Rad Vashan Sarah Šarafana je sveštenik kaldejskih odnosno asirskih hrišćana, iračkih katolika, u Berlinu. Već nedeljama se taj 51-godišnjak moli za predstojeću posetu pape Franje Iraku, kad nedeljom u katoličkoj crkvi Dobrog Pastira s katolicima iz Iraka drži misu. Nikad ranije jedan poglavar katoličke crkve nije posetio Irak. I nijedno od dosadašnja 32 putovanja pape Franje nisu pratila tako velika očekivanja kao od ove četvorodnevne posete Iraku od 5. do 8. marta.
Alen Albezo je svake nedelje među pedesetak vernika koji u toj crkvi prisustvuju misi. Ta zajednica je mnogo mlađa od prosečne katoličke zajednice u Nemačkoj. Mnogo je mladih ljudi, nekoliko dece. Albezo ima 21 godinu i nakon mise još dugo razgovara sa vršnjacima.
„Važno je ponekad videti, osetiti, čuti iračko poreklo“, kaže on za DW. Seća se domovine, govori o povezanosti s aramejskim jezikom, jezikom kojim je govorio Isus. Kaldejski hrišćani održavaju službe na tom jeziku.
Priprema za maturu
Albezo je 2015. stigao u Nemačku, u vreme kada su stotine hiljada ljudi bežale u Evropu od rata u Iraku i Siriji. „S izbegličkim talasom“, kaže on. Došao je zajedno sa jednim bratom i jednim rođakom. Put je vodio od ninivske visoravni, preko Turske, Grčke, Bugarske, Srbije, Austrije, pa u nemački Erding kod Minhena. A zatim preko Hamburga u Berlin.
Bilo je to dugo putovanje u jedan drugačiji svet. Ali kad Albezo sada nabraja stanice na svom putovanju, za to mu ne treba više od 20 sekundi. Njegovi roditelji su 2017. na osnovu prava o spajanju porodice mogli takođe dođu u Nemačku za svojim sinovima. Porodica odavno ne stanuje u izbegličkom smeštaju, već u sopstvenom stanu u otmenoj berlinskoj četvrti Šarlotenburgu. Na leto bi Albezo trebalo da maturira, a nakon toga da počne da se školuje za stomatološkog asistenta. U stvari, kaže, hteo bi i on da postane postati zubar. I sve to priča na gotovo besprekornom nemačkom.
Kad taj mladić govori o svojoj rodbini, on zapravo priča o sudbini hrišćana u Iraku. Bilo ih je nekada oko dva miliona, a danas ih je ostalo veoma malo. Godine 2014. na ninivsku visoravan upali su teroristi tzv. „Islamske države“. Albezova porodica živela je u mestu Bartila, koje je bilo većinski hrišćansko.
Teroristi su uništavali crkve, ubijali hrišćane. „Ko nije prešao na islam morao je da plaća kaznu. A to mi nismo mogli sebi da priuštimo. Mogli smo i da budemo ubijeni.“
Od njegove rodbine, njih oko 20 odsto živi i dalje negde u Iraku. Ostalih 80 procenata su „raštrkani po čitavom svetu“. Kaže da su u Americi, Kanadi, Nemačkoj, Švedskoj, Austriji.
Raste broj kaldejskih hrišćana u Nemačkoj
Danas u Njemačkoj žive tisuće kaldejskih hrišćana, dakle hrišćana iz Iraka. Prema podacima koji se mogu pronaći na internetu, već godinama se navodi broj od 6.000 kaldejskih hrišćana. Ali, župnik Sami Danka iz Kaldejske katoličke župe u Minhenu procenjuje da je njihov broj mnogo veći. Danas u Nemačkoj živi oko 20.000 kaldejskih hrišćana, kaže on za DW. Najviše ih je u Bavarskoj, gde veće zajednice postoje u Minhenu, Augsburgu i Nirnbergu. Velika zajednica postoji i na širem području Štutgarta, ali i u Esenu, Menhengladbahu, Minsteru, Berlinu, Hamburgu, Hanoveru, Frankfurtu na Majni i u Majncu.
Ipak, zbog pandemije, verovatno niko od kaldejskih hrišćana iz Nemačke nije otputovao u Irak kako bi tamo bio tokom papine posete. Ni župnik Danka ne poznaje nikog ko je otputovao u Irak.
Alen Albezo iz Berlina ima rodbinu u Iraku. Neke druge porodice potpuno su prekinule kontakt sa Irakom. „Čitava moja porodica više ne živi u Iraku“, kaže Atra Hana (28). Samo nekoliko daljih rođakinja su negde na severu Iraka, „svi ostali su u Australiji, Americi, Nemačkoj“, kaže ona.
To potvrđuje tragičnu priču o hrišćanima na Bliskom i Srednjem istoku koji su poslednjih decenija na meti progona.
Važan jezik
Hana je kao devojčica s porodicom stigla u Berlin 2006. godine. Danas je asistentkinja stomatologa. Nedeljom nekada ide na misu na nemačkom, ali najčešće ide na misu kaldejskih hrišćana. I Atra Hana naglašava značaj aramejskog jezika. „Veoma mi je važno to što razumem aramejski, taj stari jezik. Ima mnogo ljudi koji ga ne govore dobro ili ne razumeju. Onda više ne razumeju ni našu Bibliju.“
Sada papa odlazi u tu zemlju s dugom tradicijom, posećuje mesta patnje, susrešće se s političarima i predstavnicima muslimana. Atra Hana je zbog toga vidno uzbuđena. „Nadamo se da će u Iraku biti moguć miran suživot“, kaže ona za DW. „I nadamo se da će čitav svet gledati u našu zemlju, Jer, danas retko ko poznaje Irak.“
Papa uživo
Albezo zna „kako to izgleda videti papu ili uživo slušati njegove reči“. Godine 2016. je bio na Svetskom kongresu mladih u poljskom Krakovu. Kaže da su hrišćani u Iraku manjina koja je „u ovo vreme napuštena i sama“. U toj situaciji je papina poseta „uteha i nada“. Sve što se u Iraku događa pogađa i hrišćane i muslimane. „Mislim da je pozitivno to što papa čini jedan takav korak.“
Župnik Sharavana će u nedelju u svakom slučaju da se moli za papu koji će tada biti u Iraku. Nada se da će papina poseta skrenuti pažnju ljudi na Zapadu na situaciju u kojoj su hrišćani koji žive pored reka Eufrat i Tigar. „Potrebna nam je solidarnost drugih zemalja, solidarnost Evrope.“ I druge zemlje bi trebalo da sagledaju tamošnju situaciju, jer „tamo postoji mnogo problema“, kaže kaldejski župnik Sharafana.