Pad nataliteta u Nemačkoj zbog pandemije i ratova

Prema podacima nemačkog Instituta za istraživanje stanovništva sa sedištem u Vizbadenu, natalitet u Nemačkoj je pao sa 1,57 dece (2021.) po ženi na oko 1,36 dece u jesen 2023.

To je na najniža stopa nataliteta od 2009. Autori studije sumnjaju da su razlog za to različite globalne krize. Prema istraživačima, postoje konkretni razlozi za pad stope rađanja:

„Postoje dve tačke u vremenu sa selektivnim, neobično jakim padom", kaže za „Bild" Martin Bujard, koautor studije.

Korona i rat u Ukrajini

Prvo: „Prvi mesec je januar 2022. Kampanja vakcinacije za ogromnu većinu društva počela je - devet meseci ranije. A pošto trudnice u početku nisu vakcinisane, mnogi parovi su odložili želju za dobijanjem dece, što se odrazilo na natalitet devet meseci kasnije.

Drugo: „Drugi trenutak je kraj 2022, otprilike devet meseci nakon početka ruskog napada na Ukrajinu".

Martin Bujard ističe da su pored pandmije korone i rata u Ukrajini, povećana inflacija i klimatske promene uznemirile ljude.

Švedska i Nemačka

Ovi podaci se zasnivaju na istraživanju objavljenom u publikaciji nemačkog Instituta za istraživanje stanovništva i Univerziteta u Stokholmu u časopisu „European Journal of Population".

Upoređene su stope nataliteta u Nemačkoj i Švedskoj. Sličan razvoj se može videti i u skandinavskoj zemlji, gde je stopa nataliteta pala sa oko 1,67 u 2021. na 1,45 dece po ženi u 2023. godini.

Nakon što je stopa nataliteta u Nemačkoj ostala stabilna tokom početnog perioda pandemije korone od 2020. pala je na 1,4 kako se pandemija nastavila od januara 2022. i ponovo se povećala na 1,5 dece po ženi u leto 2022.

Godine 2023. stopa nataliteta je ponovo opala i, prema preliminarnim proračunima, iznosila je u proseku 1,36 za period od januara do novembra.

To je neobično jer su se faze pada nataliteta u prošlosti dešavale sporije.

Veza s reformom porodične politike

Prema podacima Saveznog instituta, stopa nataliteta u Saveznoj Republici Nemačkoj dugo je bila među najnižima u Evropi: nakon 1975. četiri decenije se kretala između 1,2 i 1,4 dece po ženi. Od 2015. do 2021. stopa je bila značajno veća sa vrednostima od 1,5 do 1,6.

Ovo povećanje je povezano sa reformama porodične politike kao što su dečiji dodatak i proširenje dnevnog boravka za decu. Povećan broj žena sa migrantskim poreklom u Nemačkoj takođe igra ulogu. One u proseku imaju više dece iako ne žive dugo u Nemačkoj.

AfD i CDU okrivljuju vladu

Portparolka ministarstva za porodična pitanja rekla je za „Velt" (onlajn): „Period posle korone i aktuelna ekonomska i socijalna kriza iziskuju mnogo od ljudi. U nesigurnim i ekonomski napetim vremenima, ljudi radije odlažu planiranje porodice." Zbog toga je, kako se naglašava, još važnije podržavati porodice kroz sveobuhvatnu brigu o deci i stvoriti balans između porodice i posla.

Desno-populistička Alternativa za Nemačku (AfD) je na svom profilu na mreži X napisala:

„To što su mediji požurili da za uzroke ovakvog razvoja okrive rat u Ukrajini ili druga novija dešavanja, ne menja suštinu problema: u našoj zemlji nema odgovarajućeg poštovanja prema porodici i deci – ni politički, ni finansijski, ni socijalno. Pokušaj da se ovaj problem 'reši' masovnom migracijom u socijalne sisteme je potpuno pogrešan pristup. Hoćemo ogromne poreske olakšice za porodice i kulturu dobrodošlice za našu decu!" – objavio je AfD ilustrujući tekst fotografijom dece plave kose i plavih očiju.

Hrišćansko-demokratska unija (CDU) je optužila nemačku saveznu vladu da je delimično odgovorna za pad nataliteta.

„Pad takođe jasno pokazuje da je poverenje porodica u politiku izgubljeno. Svojom nepromišljenom i ideološki obojenom socijalnom politikom, vladajuća koalicija ne uspeva da povrati poverenje porodica", rekla je portparolka poslaničkog kluba CDU/CSU Silvija Breher listu „Velt".

ss (spiegel/epd/x/ntv/ard)