Očajna politika Evropske unije

Sada bi trebalo da se počne sa „igrom štapa i šargarepe“ ili, kako je to Evropska komisija u utorak (7.6.) elegantno formulisala, „mudra mešavina pozitivnih i negativnih stimulacija“. Za visoku predstavnicu Evropske unije za spoljnu politiku Federiku Mogerini, paket mera predstavljen u Strazburu prestavlja „Kopernikanski obrt“ u politici EU prema izbeglicama. Pa dobro, ali Kopernikove revolucionarne ideje su shvaćene tek 200 godina nakon njegove smrti.

Činjenica je da ono što dolazi kao master-plan predstavlja priznanje da je dosadašnja politika EU prema izbeglicama, pre svega kada je reč o Africi, potpuno propala. Pritom nije nedostajlo projekata i planova sa zvučnim imenima, kao što je „Kartunski proces“ ili „Valetska deklaracija“ u kojima je opisivano kako bi trebalo zaustaviti talas migranata. Nažalost, to od samog početka nije funkcionisalo. Kako „intenzivirati angažman“ sa Libijom? Zar libijski ministar spoljnih poslova nije izjavio da njegova zemlja ni u kom slučaju neće prihvatiti izbeglice koje budu vraćene iz Evrope? U stvari, o kojoj od više malih Libija nastalih u post-Gadafijevoj eri, je u stvari reč? Ne, bičem ne mašu Evropljani – već vlastodršci u Africi koji u međuvremenu besramno koriste izbegličke talase kao pregovaračko sredstvo.

Afrika pušta migrante da odlaze

U Briselu i dalje ne razumeju da navodni „partneri iz Afrike“ uopšte nemaju interesa da zadržavaju te, uglavnom mlade, muškarce. Naprotiv, prema navodima ozbiljnih izvora visokorangirani pripadnici vojske u Eritreji, na krijumčarenju ljudi iz sopstvene zemlje zarađuju mnogo novaca. Mnogi Somalijci i korumpirane političke kaste preživljavaju zahvaljujući upravo novcu koji dobijaju iz dijaspore. I na drugim mestima afrički vlastodršci mladim nezaposlenim osobama i mogućim izazivačima nemira, rado poručuju: „zbogom“.

Navodne kopernikanske ideje migracionih tehnokrata kojima se želi da se ojača privredni razvoj u zemljama iz kojih potiču migranti, kao i u tranzitnim zemljama, a ljudima na licu mesta pruži perspektiva, stara je kao i razvojna politika u Africi. A i ona je takođe propala. Čudno je što Evropska unija preti trgovinskim gubicima državama koje ne budu sarađivale. Prljava trgovinska politika EU jedan je od razloga zbog kojeg stotine hiljada afričkih poljoprivrednika i ribara kreće na put ka Evropi.

Krijumčarima uzdrmati tlo pod nogama

Istovremeno, na stolu su korisni predlozi: evropski azilantski centri u Severnoj Africi, čime se želi da se krijumčarima uzdrma tlo pod nogama i zaustavi smrtonosno bekstvo preko mora. Ili recimo tzv. „Plava karta“, odnosno inicijativa za zapošljavanje stručnjaka, što je ipak ograničena mera jer se time posredno „reže žila kucavica“ u Africi.

Međutim, gorka istina glasi: evropska politika prema izbeglicama je politika odbrane od izbeglica. Novac je takođe postao problem jer se sredstva ne uplaćuju kako je dogovoreno: u Fond za hitnu pomoć koji je oformljen krajem prošle godine u iznosu od 1,8 milijardi evra, 28 evropskih vlada uplatilo je samo 80 miliona evra. Samo Evropska komisija zna odakle će do 2020. godine da obezbedi osam milijardi evra. S obzirom na očajnu, simboličnu politiku EU za koju Federika Mogerini zloupotrebljava njegovo ime, sigurno je da se veliki Nikola Kopernik – prevrće u grobu.