Ostanite kod kuće – ali šta sa ljudima koji nemaju kuću?
23. mart 2020.
Svima su nam već poznati rituali korona-ere: pranje ruku, ostanak kod kuće, držanje odstojanja. No šta ako nema kuću, a kreveti u prenoćištu su zbijeni? Ovoj dilemi su izloženi milioni beskućnika širom sveta.
Na širem području Vašingtona živi oko 10.000 beskućnika. Oni su ugroženi već i jer nemaju stalno mesto za život, ali i zbog nekih drugih aspekata. „Među beskućnicima je mnogo starijih, često i s telesnim nedostacima. Oni žive u lošim higijenskim uslovima, a sve to ih čini posebno podložnima za korona-virus!, piše na stranici organizacije „Nacionalni savez za borbu protiv beskućništva“.
Bez pravne pomoći
Nakon izbijanja pandemije, beskućnicima je dobrim delom uskraćena i druga vrsta pomoći, ona pravnička. „U principu idemo tamo gde su beskućnici, u smeštaje, narodne kuhinje. No smeštaji su zatvoreni. Zato smo uveli telefonsku vezu za pravno savetovanje“, kaže Amber Harding iz jednog udruženja koje beskućnicima pruža pravnu pomoć.
Za neke, poput porodica bez krova nad glavom, tokom krize je postalo lakše da dođu do smeštaja. Po pravilu, i porodice moraju da sakupe mnogo dokumentacije ako žele krov nad glavom. Sada se sve može obaviti telefonskim putem. Pitanje je, kaže Harding, zašto to i pre nije bilo moguće.
Grad se istovremeno brine da zbog korone još više građana ne ostane bez krova nad glavom te je za vreme trajanja krize uveo moratorijum na izbacivanje ljudi iz stanova zbog dugova. Ali te mere će trajati samo dok traje vanredno stanje koje proglasio grad. „Prema sadašnjim zakonima, stanodavac može one stanare koji nisu plaćali stanarinu izbaciti čim prođe vanredno stanje“, kaže Harding.
Korona je već došla u smještaje za beskućnike
Stručnjake zabrinjava šta će se dogoditi kada korona-virus stigne i u smeštaje za beskućnike kako je to već slučaj u Njujorku. „Kada bismo imali razvijeni sistem testiranja, mogli bismo da odvojimo one koji su zaraženi.“
Život u smeštajima gde se beskućnici sklanjaju od često niskih temperatura u Vašingtonu je tesan, često se radi o krevetima na sprat a ni higijena baš nije na zavidnom nivou. Harding zaključuje: „Strah me je nedelja koje dolaze. Bojim se da mnogi beskućnici neće preživeti.“