Osamnaest godina Oružanih snaga BiH

Ministarstvo odbrane Bosne i Hercegovine „prvi put u istoriji“ ima nadzor nad vazdušnim prostorom BiH. To je, povodu 18. godišnjice formiranja Oružanih snaga BiH, rekao ministar odbrane BiH Zukan Helez iz redova Socijaldemokratske partije (SDP).

„Svaki avion, svaka letelica bilo koje vrste koja uđe u BiH, mi u Ministarstvu odbrane, u našem Centru, vidimo to i u potpunosti nadgledamo naše nebo“, istakao je ministar odbrane.

„Izjava ministra Heleza o kontroli neba BiH ohrabruje, mada dolazi nakon njegovih izjava o paravojnim kampovima, što su obaveštajne agencije demantovale“, kaže za DW profesor na banjalučkom Fakultetu bezbednosnih nauka Duško Vejnović.

Kako je kontrola neba prema međunarodnim standardima koordinirana, to će osnažiti ulogu Centra za osmatranje i obaveštavanje Oružanih snaga BiH i njenih radarskih sistema, pojašnjava banjalučki profesor. „To će ojačati i partnerstvo Oružanih naga BiH s međunarodnim snagama, a BiH se tako uvezuje u sistem kolektivne bezbednosti“, kaže Vejnović.

-pročitajte još: Vojska, koja tako ne sme da se zove

Donacije su veoma važne, Nemačka među najvećim donatorima

Ali, Oružane snage BiH nemaju adekvatne radarske sisteme? Ministar Helez kaže da su u toku dogovori sa Sjedinjenim Američkim Državama o nabavci dva „primarna“, ali „skupa“ radara, kako bi Ministarstvo imalo „sliku neba“, nezavisno od civilnih radara.

No, za skupe radare, kao ni za drugu neophodnu opremu i oružje, nema para, jer državno Ministarstvo finansija sa Srđanom Amidžićem iz Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) na čelu, ne odobrava puni iznos novca koji je Ministarstvo odbrane, prema preporukama Predsedništva BiH kao civilnog komandanta, tražilo za Oružane snage BiH.

Zato su donacije prijateljskih zemalja izuzetno važne, a jedan od najvećih donatora je i Savezna Republika Nemačka. U utorak 28. novembra Nemačka je Oružanim snagama BiH donirala sredstva za obuku i operacije deminiranja vredna 410.000 evra.

Nemačka je jedan od najvećih donatora Oružanih snaga BiH. Vojni ataše Nemačke u BiH, pukovnik Franz Jozef Nolte, nedavno je najavio potpisivanje još jednog ugovora do kraja godine, čime bi ukupna vrednost nemačkih donacija Ministarstvu odbrane BiH u 2023. godini iznosila oko 6,5 miliona evra.

Budžetska izdvajanja povećana, ali nedovoljna

Sredstva kojima raspolažu Oružane snage BiH nisu dovoljna za razvoj i modernizaciju, jer budžetom predviđen novac „pokriva“ samo plate i minimalne troškove održavanja pojedine opreme i objekata, kaže za DW vojni analitičar Nedžad Ahatović. „Država BiH mora preuzeti obavezu da razvija Oružane snage, a ne da finansijski servisira samo najnužnije potrebe“, kaže Ahatović.

On pojašnjava da je strateška uloga oružanih snaga svih demokratskih zemalja u miru „odvraćanje“, koje se pre svega zasniva na modernizaciji opreme. „Ta su izdvajanja neophodna kako bi država odgovorila na sve bezbednosne pretnje, ali političke stranke sa sedištem u Republici Srpskoj opstruiraju sve što je državno“, kaže Ahatović.

Iako su spomenute političke stranke, SDP (sa sedištem u Federaciji BiH) i SNSD (iz RS), zajedno sa Hrvatskom demokratskom zajednicom (HDZ) BiH, članice koalicije koja bi trebalo da omogući adekvatno funkcionisanje svih organa vlasti na nivou države, pa i Oružanih snaga, njihovi stavovi u vezi sa vojskom dijametralno su suprotni.

SNSD se zalaže za povratak „izvornom“ Dejtonskom sporazumu, prema kojem su vojske u nadležnosti entiteta, a ne države, i oštro se protive integraciji u NATO. Insistiraju i na demilitarizaciji BiH – iako se njeni susedi, Srbija i Hrvatska, kontinuirano naoružavaju. U pogledu izdvajanja budžetskih sredstava za Oružane snage BiH i Ministarstvo odbrane, prećutnu saglasnost im daje i HDZ, iako se ta stranka deklarativno zalaže za priključenje Bosne i Hercegovine NATO.

Reforma odbrane

SDP je za integraciju BiH u NATO i striktno poštovanje dogovora ozvaničenih u državnim i entitetskim parlamentima, prema kojima su entitetske vojske ukinute kako bi se formirale zajedničke Oružane snage BiH.

„Prošlo je vreme ustaša, četnika, mudžahedina, partizana i JNA. Sada dolazi novo vreme – vreme Oružanih snaga BiH“, izjavio je pre 18 godina prvi komandant (načelnik Zajedničkog štaba) Oružanih snaga BiH, general armije Atif Dudaković, a nakon sprovedene reforme odbrane. Entitetski parlamenti – i Federacije BiH i Republike Srpske – doneli su odluke o raspuštanju tada međusobno suprotstavljenih entitetskih vojski – Vojske Federacije BiH, koju su činile Armija Republike BiH i Hrvatsko veće odbrane (HVO), te Vojske RS.

Oružane snage BiH formirane su kao zajednička vojska, u čiji su sastav ušla tri puka koja baštine tradicije Armije Republike Bosne i Hercegovine, Vojske Republike Srpske i Hrvatskog veža odbrane. Otada su Oružane snage BiH uspešno učestvovale u vojnim mirovnim misijama širom sveta, a BiH je, kao članica projekta NATO „Partnerstvo za mir“, mogla da računa na savezničku podršku u opremanju i obučavanju vojske.

Prioriteti za Oružane snage BiH

Danas je za Oružan snage BiH prioritet nabavka strateške vojne opreme koja, između ostalog, podrazumeva i formiranje rečne ratne flotile, kaže Nedžad Ahatović, podsećajući da BiH ima oko 800 kilometara vodene granice sa susedima. To bi, kako ističe, doprinelo i efikasnijoj kontroli migrantskih ruta.

„Prioritet je i nabavka avijacije fiksnih krila, kupovina radarskog sistema VOJIN (vazdušno osmatranje, javljanje i navođenje), kompletiranje artiljerijsko-raketnih jedinica protivvazdušne odbrane i nabavka ili modernizacija oklopno-mehanizovanih vozila“, kaže Ahatović.

Jeftinija bi bila demilitarizacija BiH, navodi profesor Duško Vejnović, ali priznaje da ona nije moguća dok se susedi, prvenstveno Srbija i Hrvatska, naoružavaju. „Zato bi trebalo prevazići razlike, postići konsenzus kako bi se za Oružane snage BiH osigurala adekvatna materijalno-tehnička sredstva“, kaže Vejnović, sugerišući da bi u trendovima opremanja Oružanih snaga BiH trebalo pratiti susede.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.