Orijentacija u teškim vremenima

Popularnost nemačke Hrišćansko-demokratske unije (CDU) je pre nekoliko meseci, prema istraživanjima javnog mnjenja, bila prilično opala. Ankete su pokazivale nešto malo iznad 30 odsto podrške biračkog tela, ali CDU je uspela da se nekako iz toga izvuče. To međutim ima i svoju drugu, tamnu stranu: popularnost desničarske Alternative za Nemačku (AfD) se ne smanjuje. Naprotiv. Istraživači javnog mnjenja su pre samo godinu dana procenjivali da AfD u istočnim nemačkim pokrajinama ima više od deset odsto podrške birača, a danas ona u Saksoniji ima već 25 procenata. Na nivou cele Nemačke podrška Alternativi je, procenjuje se takođe iznad deset odsto.

Izbori u pet saveznih pokrajina su bili su sve samo ne nešto što unutar CDU podiže raspoloženje, a podjednako je loše raspoloženje i kod pojedinih od hiljadu delegata koliko će ih ove godine učestvovati na Kongresu stranke koji se od 5. do 7. decembra održava u Esenu.

Komplikovana sestra iz Bavarske

Posledice izbegličke krize ogledaju se i u napetim odnosima CDU sa njenom bavarskom sestrinskom partijom Hrišćansko-socijalnom unijom (CSU). Predsednik te stranke Horst Zehofer je, po običaju, trebalo da održi govor na Kongresu CDU. Ali Angela Merkel i on se već više od godinu dana spore oko toga koje su „prave“ mera u izbegličkoj politici – pre svega je reč o „gornjoj granici“ kada je reč o prihvatanju izbeglica. Pošto ne žele da taj spor iznose javno, njih dvoje su nedavno obznanili da se neće pojavljivati na stranačkim kongresima – Merkelova na kongresu CSU, a Zehofer na kongresu CDU.

CDU, međutim, ne može sebi da dozvoli dugoročni konflikt: CSU je strateški važan partner, a to se posebno vidi danas kada je bavarska stranka svojevrsna bezbednosna tampon-zona prema desnom spektru. S obzirom na to da je CSU po mnogim pitanjima konzervativnija od CDU, to bi moglo da one birače CSU koji u poslednje vreme naginju desničarskim partijama, ipak veže uz demohrišćane. Drugim rečima, desničari bi, da nema CSU, bili još jači i zbog toga je neophodno da se smire napetosti.

Upravo zato će, umesto Zehofera, kongresu CDU prisustvovati dvoje visokih funkcionera iz Bavarske: generalni sekretar CSU Andreas Šojer i predsedavajuća pokrajinskoj grupi u Bundestagu Gerda Haselfeld, koja već godinama pokušava da spreči produbljivanje prevelikog razdora među sestrinskim strankama.

Međutim, mir unutar sopstvenih redova i dobar odnos sa CSU nije sve. CDU mora da dopre do što više birača ako želi da u septembru ponovo bude najjača politička opcija. Ali kako? Kako kada svuda okolo sve više vlasti osvajaju populisti? Mnogi očekuju neke odgovore na to već kada se Angela Merkel prvi put bude obratila u Esenu.

Predsednica CDU je prve naznake već dala na jednoj regionalnoj konferenciji na kojoj je jedan član stranke otvoreno zatražio njenu ostavku. Iskazala je puno razumevanje za takav stav i ocenila da je to deo demokratije. Saslušati, a ne osuđivati – čini se da je to nova taktika kojom bi trebalo premostiti jaz između naroda i establišmenta, na šta se u suštini najviše žale populisti.

Skretanje udesno

Pored toga, sve se jasnije uočava i skretanje udesno same CDU, što bi moglo da se pokaže i na kongresu. Za to postoje izvesne indicije: neposredno pred početak kongresa, potpredsednik CDU Tomas Štrobl izašao je u javnost sa zahtevom da se pooštre pravila za dobijanje azila i prilikom prisilnog vraćanja potražilaca. Alternativa za Nemačku je na to odmah reagovala ocenjujući da se radi o „praznom oportunizmu“ i „tobožnjoj promeni mišljenja“.

U tom pravcu se kreće i ambiciozni program rukovodstva partije pod imenom „Orijentacija u teškim vremenima“. Njegovo težište je na temama kao što su izbeglice, migracija i integracija. Situacija kakva je bila 2015, ne sme više da se ponovi, rekla je Merkelova protekle sedmice na video-konferenciji u bazi CDU i ukazala na ciljeve partijskog programa. Stranka je na 20 stranica formulisala društveno-političke smernice za koje do pre samo nekoliko meseci nije bilo konsenzusa u vrhu partije. Među njima su: kultura rukovođenja kao preduslov za sklad u pluralističkom društvu, domovina kao odgovor na globalizaciju, državno iznad religioznih prava, migracija na mala vrata preko zloupotrebe prava na azil, integracija i stvaranje paralelnih društava što isključuje jedno drugo.

Tu je i 150 drugih predloga, što je znatno više nego prethodne godine. Pojedini potiču od izrazito konzervativnog podmlatka, tzv. „Mlade unije“ (Junge Union). Za diskusiju će biti predložene i teme poput potpunog pokrivanja žena, novi Zakoni o proterivanju potražilaca azila i zabranu javnih okupljanja koja se održavaju na stranim jezicima.

Delegati bi tako mogli da se koncentrišu na unutrašnja pitanja, pošto, kada je reč o personalnim pitanjima, iznenađenja nema. Pored Angele Merkel, tu je još pet kandidata za potpredsednike koji bi trebalo da budu reizabrani. U sedmočlanom Predsedništvu nikad nema velikih promena. Novi članovi će biti Monika Griters, trenutno savezna ministarka kulture i Tomas de Mezijer, aktuelni nemački ministar unutrašnjih poslova. Premijer Saksonije Stanislas Tilih se neće kandidovati, pa će njegovo mesto zauzeti De Mezijer. Svi članovi Predsedništva su, dakle, manje-više na liniji Angele Merkel po pitanju izbegličke politike – osim Jensa Špana koji prema toj politici ima izvesnu distancu.