Organizovani kriminal je opasnost za nemačku demokratiju

„Nemačka je jedna od najsigurnijih zemalja na svetu“, izjavila je nemačka ministarka unutrašnjih poslova Nensi Fezer na kraju svoga govora na jesenjem zasedanju Savezne kriminalističke službe (BKA) u Vizbadenu. Ipak ona je veoma zabrinuta za bezbednost u Nemačkoj zbog organizovanog kriminala, povezanog i umreženog na međunarodnom nivou.

-pročitajte još: Organizovani kriminal u Nemačkoj – biznis vredan milijarde

Kriva slika iz filmova o mafiji

O tom problemu ministarka je na početku konferencije govorila oko 20 minuta. Upozorila je na opasnost od umanjivanja te pretnje, što ona uočava u Nemačkoj. Nensi Fezer strahuje da ljudi imaju potpuno pogrešnu sliku o organizovanom kriminalu i to na osnovu njegovog prikaza u filmovima o mafiji, ali i stvarnih priča o kojima se, prema njenom mišljenju, pogrešno izveštava.

Pritom navodi primer slučaja repera Bušida koji je jedan od tužilaca u procesu protiv njegovog bivšeg poslovnog partnera i šefa klana Arafata Abu-Čakera koji traje od 2020. godine. Tužba na berlinskom Zemaljskom sudu sadrži sve bitne elemente organizovanog kriminala: oduzimanje slobode, pokušaj teške pljačkaške ucene, iznuđivanje, nanošenje opasnih telesnih povreda, uvrede i pronevere.

Bušido i Abu-Čaker: medijska sapunica?

Ministarki smeta to kako se taj dvojac prikazuje u tabloidnim medijima i na društvenim mrežama. To je podseća na TV-sapunicu i smatra da je to problematično, jer doprinosi „pogrešnoj romantizaciji“ organizovanog kriminala. Više se govori o osećanjima kriminalaca, nego o posledicama teških krivičnih dela. „To umanjuje opasnost od kriminalaca i ismeva žrtve“, kaže Fezer.

Stiče se utisak, kaće ministarka, da se organizovani kriminal događa „u svetu koji nema nikakve veze sa našim“. Ali, trebalo bi, dodaje, biti svestan da on postoji „ovde, kod nas“, i da predstavlja opasnost za demokratiju. Ako se ugrožavaju predstavnici pravne države i ako neprimećeno može da se prati ilegalni novac, onda se, kaže, mora dosledno delovati. Jer, opštim interesima se svesno nanosi šteta. „To potkopava poverenje u pravnu državu, poverenje u našu opštu sigurnost i poverenje u jednakost svih građanki i građana pred zakonom.“

Mučenje i ubijanje „pred našim vratima“

Kao opominjući primer Nensi Fezer navela je slučajeve iz Belgije i Holandije: Tamo se zločinci ne ustežu ni od mučenja, niti od ubistava. Jedan primer je ubistvo holandskog novinara Petera de Vrisa koji je godinama istraživao organizovani kriminal. To ljudima u Nemačkoj možda izgleda daleko, kaže Fezer, ali „to se događa direktno pred našim vratima“ – Belgija i Holandija graniče se sa Nemačkom. Mora se svim sredstvima sprečiti da ne dođe do onoga što se događa u susednim zemljama, naglašava ministarka.

Nemačke vlasti sigurno imaju razloga za zabrinutost. To potvrđuje i aktuelni izveštaj Savezne kriminalističke službe o organizovanom kriminalu. Broj istražnih postupaka je u 2021. porastao za 17 odsto i to na gotovo 700 slučajeva, a finansijska šteta iznosila je oko 2,2 milijarde evra. Savezna ministarka unutrašnjih poslova u tome vidi i nešto pozitivno: „Porast istražnih postupaka pokazuje da su naše službe uspešne.“ Još nikad, dodaje, pritisak na organizovani kriminal nije bio toliko veliki.

Napad na monopol države na primenu sile

Način rada kriminalaca, predsednik Savezne kriminalističke ustanove Holger Minh ocenio je kao „krajnje konspirativan“. Oni su anonimno umreženi i sve češće naoružani. Novac koji zarade od kriminala investira se u nova krivična dela ili u legalne poslovne modele. „Tako postoji opasnost potkopavanja monopola države na primenu sile“, upozorava Minh napominjući da se ta dimenzija organizovanog kriminala već primećuje u Holandiji.

Kako bi sprečili slične scenarije u Nemačkoj, predsednik BKA Minh i ministarka unutrašnjih poslova Fezer nameravaju da pooštre mere u borbi protiv organizovanog kriminala. Na konferenciji je tako predstavljeni dokument pod naslovom: „Strategija borbe protiv teškog i organizovanog kriminala“. Planirano je, između ostalog, stvaranje potpune slike kriminalnih klanova u čitavoj Nemačkoj.

Otežati pranje novca

Za plaćanje gotovinom trebalo bi da bude uvedena gornja granica od 10.000 evra. Tako bi trebalo da bude sprečeno pranje ilegalno stečenog novca. Milionske sume stečene ucenama, trgovinom drogom ili prisilnom prostitucijom investiraju se u kuće ili stanove, u skupe automobile, vredan nakit – ukratko luksuz.

Da bi se suprotstavilo organizovanom kriminalu, nemačka ministarka i predsednik BKA smatraju da je neophodno da postoji jedan instrument o kojem se već godinama raspravlja: čuvanje IP-adresa u telekomunikaciji. IP je skraćenica za „internet-protokol“. Uz pomoć toga mogu da se identifikuju elektronski aparati, kao što su laptop-računari ili pametni telefoni – a time i mogući kriminalci.

Stroga ograničenja čuvanja podataka

Čuvanje komunikacijskih podataka moglo bi posebno da bude korisno u borbi protiv seksualnog iskorišćavanja dece, smatraju i Fezer i Minh. Evropski sud smatra da je taj metod borbe protiv organizovanog kriminala dozvoljen, ali samo uz stroge uslove čuvanja podataka. Bez povoda smeju da se čuvaju samo IP-adrese. Skupljanje drugih podataka, koji bi omogućili stvaranje kompletnog profila kretanja, nije dozvoljeno, procenio je Evropski sud.

Tom temom će se verovatno baviti i ministri unutrašnjih poslova grupe G7. Njihov susret se, na poziv nemačke ministarke Fezer, održava u hesenskom manastiru Eberbahu. To je na dvadesetak minuta vožnje od Vizbadena, gde se održava jesenje zasedanje Savezne kriminalističke službe. Možda će ministarka Fezer svojim gostima da ispriča i to po čemu je manastir Eberbah još bio poznat, osim po dobrom vinu. Tu je, naime, sniman film „Ime ruže“, prema romanu Umberta Eka.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.