Orban pod pritiskom: protesti građana zbog mera štednje

Nekoliko hiljada Mađara demonstriralo je i u subotu protiv vlade premijera Viktora Orbana. To su poslednje u nizu manjih demonstracija skoro cele ove nedelje.

Za mnoge - kraj poreskih olakšica

Nezadovljstvo je posebno usmereno protiv nove regulative koja stavlja u nepovoljniji položaj slobodnjake (frilensere) odnosno male privatnike. Ni Blokada mosta u Budimpešti u utorak nije uspela da poremeti odobravanje vladinog predloga za povećanje poreza koje pogađa stotine hiljada ljudi - uprkos kritikama nekih poslovnih grupa i opozicionih partija.

Nisko paušalno oporezivanje koje mali privatnici uživaju već 20 godina od 1. septembra biće ograničeno na manju grupu. Shodno tome, pravo na niske poreze imaće samo privrednici koji izdaju račune isključivo fizičkim licima. Jedini izuzetak su taksisti. Ako, na primer, vodoinstalater ne radi za jedno privatno domaćinstvo već za celu zgradu ili firmu, moraće da plaća veći porez.

Kraj subvencija za struju

Orbanova vlada je u sredu takođe ukinula gornju granicu na cene komunalnih usluga za domaćinstva sa natprosečnom potrošnjom - koja će da plaćaju tržišnu cenu – umesto nižih, državno subvencionisanih tarifa. Time je zbog porasta cena struje i gasa usred rata u Ukrajini, poništiena jedna od popularnih odluka premijera.

„Imam poznanika koji se greje samo na struju. Njegov mesečni račun je do sada bio 30.000 forinti (75 evra), što nije mnogo, ali od sada će plaćati 153.000 (380 evra)", rekao je Mikloš Njiri, 70-godišnji penzioner na mitingu.

„Račun za struju će mu pojesti penziju, a on će morati da pase travu", rekao je Njiri. Međutim, kaže da je svestan da je malo verovatno da će ovi mali protesti naterati Orbana da promeni politiku.

Orbanov rival pozvao na proteste

Subotnji miting sazvao je gradonačelnik malog grada Peter Marki-Zaj, Orbanov nezavisni izazivač, čiji je opozicioni savez pretrpeo porazan poraz na aprilskim parlamentarnim izborima.

Na mitingu pred demonstrantima u Budimpešti u subotu, Marki-Zaj je rekao da su Orbanova izborna obećanja „dokazano laž”. Sam Orban je u svom redovnom radio govoru u petak branio poresku reformu kao „dobru i neophodnu".

Mali broj učesnika na mitingu ukazuje na to da uprkos prikrivenom nezadovoljstvu Orbanovim najnovijim reformama za jačanje državnih finansija Mađarske, antivladino raspoloženje se ne širi čak ni u Budimpešti, gde je opozicija imala najjače rezultate.

Ildiko Hende, 52, koja radi kao čistačica u banci, takođe se žalila na slab odziv na mitingu.

„Radim više od 30 godina, ali ono što se trenutno dešava u ovoj zemlji je pravi pakao. Samo želim da mogu da živim normalnim životom. Cene su toliko visoke da čovek poludi. Ovo je zaista neizdrživo."

Inflacija, slaba forinta…

Viktor Orban se suočava sa najtežim izazovom od preuzimanja vlasti 2010. godine - sa najvišom inflacijom u poslednje dve decenije, rekordno niskom forintom i nedostatkom sredstava iz fondova Evropske unije usred spora oko demokratskih standarda.

Uprkos tome što je Orban ograničio cene goriva i nekih osnovnih namirnica, inflacija je u junu porasla na najviši nivo u poslednje dve decenije, na 11,7%, što je primoralo centralnu banku da reaguje kamatnim stopama.

Međutim, to nije pomoglo da održi forintu koja je uslobodnom padu u odnosu na evro, podstičući tako inflaciju.

Brisel je zamrznuo milijarde pomoći zbognedostatka antikorupcijskih mera i problema pravne države u Mađarskoj. Ta zemlja, koja je u velikoj meri zavisna od ruske nafte i gasa, proglasila je u sredu vanredno stanje zbog energetske krize koja je posledica rata u Ukrajini.

Evropska komisija tužila Mađarsku

Osim toga, u petak je Komisija EU u dva slučaja tužila Mađarsku Evropskom sudu pravde zbog navodnih kršenja prava EU.

Prvi slučaj se odnosi na zakon koji ograničava informisanje o homoseksualnosti i transseksualnosti, kako je saopštila Komsija. Zakon je stupio na snagu u julu 2021. i zabranjuje publikacije koje su dostupne deci, a prikazuju neheteroseksualne odnose. Zabranjeno je i oglašavanje u kojem se homoseksualci ili transseksualci pojavljuju kao deo normalnosti.

Drugi slučaj se odnosi na postupke mađarskih vlasti protiv poslednje nezavisne radio stanice u zemlji - Klubradija. Stanica je bila prinuđena da obustavi emitovanje u februaru 2021. jer vladina medijska agencija nije obnovila licencu. Od kada je desničarski premijer Orban preuzeo dužnost 2010. godine, Klubradio je redovno bio izložen represiji. Trenutno, ovaj radio program emituje samo putem interneta – doduše sa mnogo manjim dometom.

Ako Mađarska ne ispoštuje presude Evropskog suda pravde koje se sada očekuju, postoji rizik od visokih novčanih kazni.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.