Opasni „šarm“ Brisela
Briselu dozvoljavamo mnogo toga: građevinske greške, konstantan saobraćajni kolaps, đubre na ulicama, pa čak i stalnu kišu u jesen. Ali to je taj poznati „šarm“ tog veselog, čudnog i živahnog grada, koji predstavlja opravdanje za sve što tamo ne funkcioniše. Problem je međutim u tome što se „šarmom“ ne hvataju teroristi.
Već četvrti dan zaredom na vratima glavnog grada Evrope visi ogromni znak „zatvoreno“: podzemna železnica ne saobraća, velikih manifestacija nema, kao ni nastave u školama. Stanovnici Brisela napuštaju svoju svakodnevicu. Radije ostaju kod kuće – po mogućnosti što dalje od prozora u njihovim stanovima, onako kako to od njih traže vlasti – i nadaju se da policija i vojska mogu da ih zaštite od „neposredno predstojećih“ napada u vezi kojih se izdaju „ozbiljna“ upozorenja.
Čudan humor na Tviteru
Ostaje zagonetka zašto bi iko imao poverenja u belgijske vlasti. Još u vreme dok se briselska opština Molenbek nije usadila u evropsku svest kao uporište islamista, policija te „šarmantne“ zemlje bila je poznata po svojoj nekompetentnosti i samovolji. Sramotan spomenik toga jesu propusti istražilaca u slučaju Marka Ditrua, varvarskog zlostavljača dece čija su dela pre dvadeset godina šokirala čitavu Evropu.
Svako bi, naravno, želeo da je drugačije, ali i stanovnici Brisela su sa svojom legendarnom strpljivošću spremni da – u slučaju da „postoje osnovane sumnje“ – barem malo veruju svojoj policiji: u nedelju uveče poslušno su sledili poziv da za vreme policijskih akcija budu mirni čak i na društvenim mrežama. Dok su u raznim četvrtima glavnog grada Evrope odjekivale sirene i letele dimne bombe – što je u međuvremenu sastavni deo slike grada – pod heštegom #BrusselsLockDown na Tviteru nisu objavljivane važne informacije, već samo – fotografije mačaka. I eto ga opet – taj čudni humor, taj „šarm“.
Haotična podela nadležnosti i komunikacija
Čime je sve to rezultiralo? Ničim – tako bar izgleda – osim brojnih hapšenja, isto kao i prošle nedelje. Većinu uhapšenih sudije će verovatno ubrzo da puste na slobodu. Jedini čije bi hapšenje moglo da opravda sadašnje stanje, jeste Salah Abdeslam, jedan od navodnih napadača u Parizu koji se i sada nalazi u bekstvu. Navodno je viđen nakon 13. novembra viđen u Molenbeku, u Liježu i na autoputu u smeru Nemačke. Čini se kao da čitava Belgija zna gde se nalazi taj čovek – samo vlasti nikako da ga uhvate.
A to i nije baš tako jednostavno, ako se u obzir uzme u obzir ko je za šta nadležan u Belgiji. Ne jedna ili dve, već čitavih šest policija zaduženo je za 19 briselskih opština. Pa onda još i sva ta jezička zbrka: jedni govore flamanski, drugi francuski i, ako imate peh, onda onaj prvi ne razume jezik onog drugog. To je ranije već prouzrokovalo velike posledice: na primer tokom železničke nesreće u Pekrou, kad je poginulo dvanaest ljudi. Železničari iz Flandrije i Valonije zbog jezičke barijere nisu mogli međusobno da komuniciraju.
Opasnost za Evropu
I da se vratimo nazad briselskih vlastima. One su, naravno, već decenijama svesne kakva se kobna islamistička čorba krčka pre svega u Molenbeku. Ali protiv toga nisu mnogo toga preduzele – osim, naravno, što su ponekad bacane dimne bombe i razvaljivana vrata stanova. To da njihov posao ni sada – uprkos višednevnoj paralizi grada – nije urodio gotovo nikakvim plodom, nije razlog za brigu samo stanovnika Brisela. Nekompetentnost belgijskih vlasti danas je opasnost za čitavu Evropu!