Onlajn anarhisti ili kriminalci?

List Vestdojče cajtung piše:

„Potez samozvanih „boraca za slobodu uz pomoć informacija“ jasno pokazuje da u svetu povezanom Internet mrežama više ne važe stara pravila o poverenju i odgovornosti i da su granice prema kriminalu postale nejasne. To je istinska katastrofa koju Vašington očigledno nije uspeo da spreči pravnim sredstvima“.

List Vestfelišer ancajger komentariše:

„U ovom spektakularnom slučaju „razotkrivanja“ sadržaj očigledno nije bio najvažniji. Čini se da je mnogo važniji od saznanja bio efekat demonstracije, navodna senzacija bez obzira na relevantnost. Tako je pojam poverljivosti doveden do apsurda. Samozvanim profesionalnim razotkrivačima iz Vikiliksa bilo je samo do osnovne poruke: sigurnost podataka u društvu 2010. godine predstavlja relikt iz prošlih vremena. Danas svako svakome može da skine gaće. I svako to može da posmatra. Super, ili?“, pita se komentator lista „Vestfelišer ancajger“.

List Bild piše:

„Nešto kao Vikiliks može da postoji samo u slobodnom svetu – despoti i diktatori nikada ne bi dopustili tako nešto. Istovremeno, Vikiliks krši upravo pravila koja omogućavaju njegovu egzistenciju. To je anarhija. Može biti i zabavno sve što je objavljeno o nemačkim političarima i što je na nivou ogovaranja na koktelima. Ali drugo je nešto kada se objavljuju i strateške procene, na primer o situaciji na Bliskom istoku. Šta će reći u Vikiliksu ako zbog onog što je objavljeno izbije sukob između Irana i Saudijske Arabije? Baratanje slobodom i informacijama podrazumeva pre svega odgovornost. Za taj pojam izgleda ne znaju onlajn anarhisti. Oni jednostavno postupaju kao kriminalci“, piše „Bild“.

Detalje pregovora o koaliciji slao Amerikancima

Iz depeša ambasade u Berlinu vidi se da je jedan zvaničnik liberala, koji je prošle jeseni učestvovao u koalicionim pregovorima o formiranju vlade sa strankama Unije, o toku pregovora do detalja obaveštavao Amerikance i o tome list Frankfurter algemajne cajtung piše:

„Jedan od zadataka ambasada jeste da šalju izveštaje o situaciji u zemlji-domaćinu. Diplomate u tom cilju koriste sve izvore do kojih mogu da dođu. Istina, nije uobičajeno mežu saveznicima da se pribegava i poslednjem: vrbovanje doušnika u strankama bio bi neprijateljski potez. Ali, ako član neke stranke nema ništa pametnije nego da stranim diplomatama dostavlja zapisnike sa koalicionih pregovora, onda Amerikanci nisu prvi koji bi o tome morali da razmišljaju.

Njihov problem je nešto veći, veći i od činjenice da se potkrepljuje mišljenje o njima kao poslednjoj arogantnoj supersili sveta. Naime, posle ponovnog javnog objavljivanja internih poverljivih izveštaja Vašington sada liči na veliko sito iz koga sve curi. Ko još može da bude siguran da će poverljiv razgovor sa Amerikancija zaista ostati poverljiv? Nepoverljivi neće postati samo mali informanti – ako je moguće da postane javno sve što govore prvi ljudi savezničkih zemalja, onda to može imati nesagledive posledice po odnose sa zemljama i političarima o kojima govore. Takva otkrića mnogo su pogubnija kada su u pitanju područja kriza u svetu, nego kada je reč o zategnutosti u odnosima u crno-žutoj koaliciji u Berlinu. A Unija i liberali sada imaju mogućnost da pročitaju šta su jedni o drugima ispričali Amerikacima, prijateljski, naravno“, piše „Frankfurter algemajne cajtung“.

Rizik elektronske komunikacije

Prepiskom američkih diplomata bavi se i Fajnenšel tajms Dojčland koji piše:

„Velika prednost elektronske razmene podataka je u tome što se mnogim ljudima omogućava jednostavan pristup informacijama. Istovremeno, to je i velika mana takve razmene informacija. Pre američke vlade to su već iskusile firme koje prave softver, filmski studiji, muzičke kompanije – svi oni čiji su proizvodi piratski kopirani u milionima primeraka otkako su prešli na elektronske nosioce podataka.

Problem demokratskih vlada u suštini je sličan: ukoliko žele u punoj meri da iskoriste prednosti elektronskih komunikacija kako bi brzo prenele informacije kroz svoj administrativni aparat i kako bi one što pre stigle do onih koji odlučuju, rizikuju da to pojedinci iskoriste u kriminalne ciljeve. Gorka ironija je što autoritarni režimi, kao što je kineski, moraju mnogo manje da strahuju od „curenja“ podataka, mada bi uvid u ono što oni rade bio mnogo važniji“, piše „Fajnenšel tajms Dojčland“.

„Ah da, zaštita klime!“

List Drezdner nojeste nahrihten posvetio je nekoliko redaka konferenciji o klimi koja je počela u Kankunu, u Meksiku, i uz nešto ironije, piše:

„Zaštita klime? Ah da, zaštita klime! Svetska politika imala je tokom protekle dve gdine toliko toga da spasava: cele nacionalne privrede, pojedine velike banke, velike koncerne, čak i štedne uloge građana. Samo kada je o zaštiti klime reč pojam „kriza“ kao da ne postoji. Zbog čega još nema ni akcije spasavanja. I već unapred se može reći: o njoj neće biti dogovora ni na konferenciji u Kankunu“, piše Drezdner nojeste nahrihten“.

Pripremio: Nenad Briski

Odgovorni urednik: Ivan Đerković