On je… Aleksandar Vučić

„On je hrabar, energičan i svestan svog cilja. Beskompromisno se bori protiv zlikovaca, protiv kriminalaca, protiv korumpiranih političara i drugih koji štete narodu. On je ugrožen sa svih strana, ali ne popušta ni milimetar. Spreman je da svoj život žrtvuje za dobrobit Srbije. On je prijatelj i partner zapada i istoka, severa i juga. On je Aleksandar Vučić, premijer Srbije“ – tako tekst o Vučiću započinje berlinski Tagescajtung i nastavlja: „Takva slika o premijeru Srbije formira se ako se ne čitaju retki kritički listovi sa smešnim tiražom ili internet-stranice iz Srbije. Uzalud se njihovi autori bune protiv autokratskog režima i nepotizma, i upozoravaju na populizam, diletantizam i represiju. Mejnstrim mediji svemu tom daju svoj doprinos: onaj ko kritikuje Vučića automatski biva okvalifikovan kao neprijatelj države, kao neko koga plaća mafija, okrvavljeni tajkuni ili inostranstvo koje je kritikuje Srbiju s ciljem da smeni Vučića i destabilizuje zemlju.

Protiv takvih 'plaćenika', bulevarski mediji kojima upravlja režim organizuju prave kampanja. Ono što razbijenoj opoziciji Srbije i retkim preostalim kritičkim orijentisanim medijima deluje zastrašujuće, Briselu i Berlinu ne smeta mnogo. Naprotiv, zbog Vučićeve 'hrabre' politike prema Kosovu Srbija je u januaru 2014. godine nagrađena početkom pregovora o prijemu u Evropsku uniju. 'Sve dok Vučić sarađuje po pitanju Kosova, sve dok regionalnu politiku vodi u duhu Zapada, on na unutrašnje-političkom planu može da radi šta hoće“, kaže Dragoljub Žarković, glavni urednik nedeljnika 'Vreme'. On tvrdi da je, gledano iz ugla Brisela i Vašingtona, regionalna stabilnost važnija od slobode medija u Srbiji. A jaki Vučić je, smatra se, faktor stabilnosti“, piše Tagescajtung.

„Šarli ebdo“ – test za Tursku

Zidojče cajtung takođe piše o medijima – ali u Turskoj. Nemački list ocenjuje da odnos prema karikaturama poslanika Muhameda odlučuje o sudbini slobode štampe u toj zemlji. „Žerar Brijar je u pravu. Ovo je težak trenutak za Tursku, rekao je novi glavni urednik lista 'Šarli ebdo' – trenutak u kojem je napadnut sekularizam. Brijar smatra da je tursko izdanje satiričnog magazina najvažnije od svih koja su objavljena širom sveta nakon smrtonosnih napada na redakciju tog lista 7. januara u Parizu. Ono što se dogodilo sa tim izdanjem, o Turskoj govori mnogo. Dnevni list 'Čumhurijet', koji se najpre odlučio da objavi posebno izdanje na 16 stranica, na kraju je 14. januara izašao na samo četiri stranice. Glavni urednik Utku Čakirozer je odluku da ne bude objavljeno svih 16 stranica obrazložio time da je cilj bio da se pazi na osetljivost u najhomogenijoj muslimanskoj zemlji na Bliskom istoku. Ipak, bilo je hrabro i objavljivanje samo četiri stranice. Muslimanski svet je novo izdanje složno odbacio – naročito naslovnu stranu na kojoj je poslanik Muhamed koji plače i nosi natpis 'Ja sam Šarli'. Teško je predvideti kako će se sve to odraziti u zemlji u kojoj je zvanični sekularizam sve više ugrožen delovanjem vlade i njenih saveznika. Na dan, kada je 'Čumhurijet' objavio te četiri stranice, ispred zgrade lista okupili su se demonstranti koji su uzvikivali parole poput: 'Ovo je Turska, a ne Francuska'. Pet demonstranata je uhapšeno jer su zapalili novine, a policija je blokirala centar Istanbula. Do protesta je došlo i u drugim gradovima uključujući i glavni grad Ankaru“, piše Zidojče cajtung.

Važan test

„Sada besni ogorčeni rat između onih koji sebe nazivaju 'Šarli' i njihovih nepomirljivih protivnika. Prvi se pozivaju na zapadni princip ljudskih sloboda, a drugi to odbacuju u ime nebeske vere“, piše nemački list i podseća da je ta debata započela još 2006. godine kada je danski list Jylland-Posten objavio karikature poslanika Muhameda. List podseća da je ambasadorka Turske u Kopenhagenu tada protestovala zbog objavljivanja tih karikatura što je bio jedinstven slučaj u istoriji turske diplomatije koja nikada ranije nije učestvovala u religiozno motivisanim protestima. Zidojče cajtnug podseća i da je negodovanje Turske prema Danskoj otišlo korak dalje, i da je zvanična Ankara 2009. godine čak bezuspešno pokušavala da spreči kandidaturu bivšeg danskog premijera Andresa Fog Rasmusena za generalnog sekretara NATO. Zbog svega toga nemački list ocenjuje: „Isplati se pažljivo pratiti 'Šarli-test' u Turskoj. Njegov ishod mogao bi da označi kraj ionako poljuljanje slobode štampe u poslednjoj muslimanskoj zemlji u kojoj je ona, iako sa ograničenjima, postojala.“