Odluke iza zatvorenih vrata
31. januar 2014.Minhensku konferenciju osnovao je bivši borac pokreta otpora Evald fon Klajst-Šmencin. Zahvaljujući njegovim dobrim vezama sa političarima, ona je postepeno poprimila međunarodne razmere. Godine 1999, organizaciju je preuzela Fondacija „Herbert Kvant“ firme BMW, odnosno, predsednik Upravnog odbora Fondacije Horst Telčik, inače bivši savetnik, bivšeg nemačkog kancelara Helmuta Kola. On je bio domaćin konferencije do 2006, kada je tu funkciju prepustio bivšem diplomati Volfgangu Išingeru. Glavni finansijeri konferencije su, osim BMW, banka Barklis (Barkleys), Majkrosoft (Microsoft), Erbas (Airbus), te koncerni za proizvodnju oružja Kraus-Mafaj Vegman (Krauss-Maffei Wegmann) i Rejteon (Raytheon), Azerbejdžanska državna naftna kompanija (SOCAR) te drugi koncerni.
Najvažnije – iza zatvorenih vrata
Moto konferencije je „Dijalogom do mira“, a njenu okosnicu čine političari, te predstavnici industrije oružja i vojni stratezi iz zemalja NATO i Evropske unije. Pošto je u pitanju privatni sastanak, a ne zvanična vladina manifestacija, tu se ne sklapaju međudržavni ugovori niti se donose odluke o bilateralnim ili multilateralnim odnosima. Mimo uobičajenih konvencija, na ovoj konferenciji se ne donosi ni završni kominike. Slično sastancima Bilderberške grupe, i Minhenska konferencija se održava u formi diskusionog foruma, ali se najvažniji razgovori vode iza zatvorenih vrata mimo zvaničnog programa predavanja i referata. Kritičari konferencije smatraju da se na njoj uglavnom razgovara o prodaji oružja, te strategiji vojne industrije i NATO u odnosu na krizna žarišta i oružane sukobe u svetu.
Za Kosovo – 45 minuta
I ove godine konferencija pokriva širok spektar tema koje se obrađuju na panel-diskusijama čije trajanje je između 45 minuta i dva sata. To su: odnos slobode i bezbednosti u kiber-prostoru, budućnost evropske odbrane, mirovni proces na Bliskom istoku, događaji u Siriji, transatlantski odnosi, prošlost, sadašnjost i budućnost međunarodne bezbednosti, regionalna stabilnost Centralne i Istočne Evrope, energetska i klimatska bezbednost, gigantske baze podataka, Iran, pa i – dijalog Beograda i Prištine (nedelja, 2. februar od 9:00 – 9:45). Dodeljuje se i nagrada „Evald fon Klajst“ („ličnostima koje su posebno doprinele miru u svetu“ - dobitnici 2009-2012: Henri Kisindžer, Havijer Solana, Džo Liberman, Brent Skaukroft)
Privatno i državno - u sprezi
Zapadni i posebno nemački mediji ovaj sastanak uglavnom prate kao najvažniji samit bezbednosne politike na svetu i posvećuju mu veću pažnju nego Generalnoj skupštini ujedinjenih nacija u Njujorku. Poseban problem je i finansiranje konferencije. Na upit Levičarskog poslaničkog kluba u Bundestagu, vlada je saopštila da sama izdvaja 350.000 od ukupno 1,15 miliona evra koliko košta taj sastanak. U to se ne računa učešće vojnika Bundesvera u organizaciji konferencije i službi prevoza njenih učesnika, u saradnji sa medijima i javnošću. O zaštiti pojedinih učesnika konferencije ili članova njihove pratnje stara se 50 pripadnika vojne policije, a troškove za personal i materijal vlada procenjuje na 626.000 evra – što levičari smatraju nedozvoljenim opterećivanjem poreskih obveznika.
Kličko - poželjan gost; Snouden - persona non grata
Ovogodišnju konferenciju otvara nemački predsednik Joahim Gauk; očekuje se dolazak posebno velikog broja gostiju iz SAD – ministra spoljnih poslova Džona Kerija i odbrane Čaka Hejgla kao i savetnice američkog predsednika Baraka Obame za bezbednost – Suzan Rajs. Nemački učesnici su ministarka odbrane Ursula fon der Lajen, ministar spoljnih poslova Frank-Valter Štajnmajer kao i ministar unutrašnjih poslova Tomas de Mezijer. Organizator Volfgang Išinger se nada da će uspeti da u Minhen dovede jednog od vođa ukrajinske opozicije Vitalija Klička kao i ukrajinskog ministra spoljnih poslova Leonida Košaru. S druge strane, proteklih nedelja je bilo i predloga da se u Minhen pozove odbegli američki informant Edvard Snouden – za šta američka delegacija ne želi ni da čuje; kako prenosi agencija DPA, „Išinger ne bi doveo Snoudena ni kada bi ovaj imao važeći američki pasoš i garanciju da će bezbedno ući u Nemačku i izaći iz nje. Jer, kako je to objasnio bivši američki ambasador u Berlinu, „veći šamar za američku vladu ne bi mogao da se zamisli…“
Protesti
I ove godine bi Minhensku konferenciju trebalo da prate i protesti protivnika rata, trgovine oružjem i NATO. U „Akcionom savezu protiv Minhenske konferencije o bezbednosti“ nalazi se više od 70 antiratnih i antiglobalističkih organizacija i stranaka. One smatraju da ta konferencija ne služi izbegavanju, već, naprotiv, pripremi ratova. Sam organizator Volfgang Išinger je produbio sumnje protivnika skupa kada je (2011) zatražio reformu parlamentarnog prava koja bi omogućila NATO i EU da vojno interveniše mimo dozvole nacionalnih parlamenata. Organizatori protesta su najavili dolazak više hiljada demonstranata u centar Minhena.
Autor: Saša Bojić
Odg. urednik: Ivan Đerković