Odlazak ujedinitelja Nemačke i Evrope

Kada su ga jednom pitali šta misli o spomenicima koji bi mogli biti podignuti njemu u čast, Helmut Kol je čak pokazao da ima i smisla za humor. Najpre se, rekao je, spomenik svečano otkrije, onda se gosti raziđu, pa dođu golubovi i na kraju psi. „A poznato je što oni rade."

Najkasnije sa padom Berlinskog zida i veštom organizacijom ujedinjenja Nemačke Helmut Kol je postao čovek za istorijske udžbenike. Živi spomenik. Samo ta činjenica ga izdiže iz mase moćnika njegovog vremena. Pritom je politički praktično bio na izdisaju te 1989. Godine. Njegovi unutarstranački kritičari ustali su protiv svog šefa. Pravi puč. Tek je teškom mukom zadržao uzde demohrišćanske kočije. Kol je pokazao vitalnu snagu čak i kada mu je zdravlje postalo ozbiljno narušeno. I uvek je bio spretan. Imao je sposobnost da spoji nepogrešivi instinkt za vlast sa delotvornom strategijom. U prilog su mu išli i duh vremena, sudbina, istorija: kolaps DDR-a, pad Zida. Kol je prepoznao jedinstvenu mogućnost. I povukao prave poteze.

Put do ujedinjenja

Samo tri sedmice nakon što je narod navalio na granične prelaze između Zapada i Istoka Nemačke, Kol je pred Bundestag izašao sa planom od deset tačaka za ponovno ujedinjenje. Majstorsko rešenje. U tom trenutku plan o Nemačkom ujedinjenju još nailazi na podeljene reakcije u inostranstvu. Ali Kol odlučno nastupa pred svim skepticima. Odlučan je i 19. decembra 1989. kada u Drezdenu govori pred desetinama hiljada euforičnih Nemaca sa istoka. Pažljivo bira reči pred ovim spontanim skupom. Uspostavlja poverenje. Reakcije su bolje nego što se očekivalo.

Osim postizanja Nemačkog ujedinjenja, u neverovatne Kolove uspehe tih godina može se ubrojati i njegova spoljna politika. Prijateljstvo sa Francuskom, nastavak pomirenja s Poljskom, razumevanje i senzibilnost u odnosima sa posrnulim Sovjetskim Savezom. Sve su to znakovi promišljene politike prema evropskom susedstvu.

Milost kasnog rođenja

Iskustvo Drugog svetskog rata igra ogromnu ulogu u Kolovoj biografiji. Ceo život ga je opsedala smrt starijeg brata Valtera, koji je poginuo kao vojnik. Podela Evrope na Istok i Zapad odlučujuće utiču na mladog Kola, kojem je na kraju rata bilo samo 15 godina. Tako mlad nije mogao ni na koji način biti suodgovoran za zločine nacističke Nemačke. Nazvao je to „milošću kasnog rođenja" i zbog toga su ga dugo i žestoko kritikovali.

Djetinjstvo u ratu i mladost u ruševinama stvorili su od Kola klasičnog pripadnika generacije koja je ponavljala: „Nikad više rat!" U skladu s tim se kao druga crvena nit kroz karijeru ovog homo politicusa provlači izjašnjavanje Nemačke za Evropu – a posebno ujedinjene Nemačke posle 1990. Umećem spajanja politike sa istorijskom simbolikom, Nemački konzervativac je pružio ruku francuskom socijalisti Miteranu i to iznad vojničkog rova iz Prvog svetskog rata. Kol je Evropu smatrao Nemačkom obavezom. Svom snagom se borio za evro kako bi od evropskog ujedinjenja načinio nepovratni proces. I forsirao je proširenje EU na istok – čak i po cenu da to optereti samu Uniju.

Jednostavno Nemac

Ostaće u sećanju i Helmut Kol kao čovek. Za razliku od vizionara Vilija Branta ili ekonomskog stručnjaka Helmuta Šmita, Kol je mnogo godina bio podcenjivan i ismejavan kao čovek i političar. Nikada nije pokušavao da prikrije svoje provincijsko poreklo, imao je nespretne pokrete i dugo je kao takav važio za političara kojeg ne treba shvatati ozbiljno. Za nekoga ko ne ide sa vremenom u kojem živi.

Njegov uspeh iz razdoblja pre ujedinjenja počiva na tome što se – u pozitivnom smislu – ponašao kao prosečni Nemac. On je simbolizovao Nemačkog muškarca druge, bolje polovine 20. veka. I zato govori i puno toga o nama. „Helmut Kol je vidljivi deo nas", lepo je zaključio jedan njemu bliski saradnik. Bio je jednostavno Nemac. I istovremeno veliki Evropljanin.