Odlazak američkih vojnika: između zabrinutosti i radosti
11. avgust 2020.
U pozadini, otvorena štala: desetine krava u dva reda koncentrisane su na žvakanje. Mihael Bilen stoji ispred i kaže. „Amerikanci će otići sa svojim borbenim avionima – i onda će se vratiti.“ Toliko je uveren u to što govori kao da da hoće da nam kaže: To je valjda jasno, zar ne?
Mihael Bilen je vlasnik seoskog imanja u živopisnom selu Kašenbah na jugu regiona Ajfel, u saveznoj pokrajini Rajnland-Falz. Američke baza Špangdalem udaljena je nešto manje od 30 kilometara.
-pročitajte još: Trećina američkih vojnika odlazi iz Nemačke?
Najava američkog predsednika Donalda Trampa da će odatle povući vojnike veoma je iznenadila 800 stanovnika Špangdalema. Borbeni avioni F-16 odavde bi trebalo da budu premešteni u Italiju, kao i polovina od oko 4.000 vojnika.
„Trajno povlačenje tih aviona je strateški besmisleno. To bi značilo da SAD više neće da budu svetska sila", naglašava Mihael Bilen i dodaje da se trenutno ne stiče utisak da je to tako.
Bilen govori o nemačko-američkim odnosima u Ajfelu. Postoji, na primer, Host Nation Council, Veće domaćina Špangdalem, udruženje zaduženo za kontakt s američkim vojnicima u ovoj nemačkoj pokrajini. Bilen, koji je decenijama uključen i u lokalnu politiku CDU-a, zamenik je predsednika tog Veća.
Amerikanci su sada „otvoreniji nego ranije“, kaže lokalni poltičar Joahim Strajt. Pre 20 godina teško da bi objavili bilo šta o kretanju trupa ili građevinskim radovima. Sada pozivaju gradonačelnike i obaveštavaju ih o svojim planovima.
Vojna baza kao ekonomski faktor
Pored međuljudskih odnosa, tu je i ekonomija. Oko 800 nemačkih civilnih službenika radi u američkoj bazi. Osim toga, s Amerikancima je sklopljeno 2.400 ugovora o zakupu, objašnjava Manfred Rodens (CDU), gradonačelnik opštine Špajher, kojoj pripada i mali Špangdalem. „Ako se odsele, gubimo kupovnu moć", objašnjava on.
Povlačenjem osoblja koje se brine o eskadrili F-16 pogođeni bi bili ne samo vlasnici nekretnina, već i lokalne trgovine i industrija. Rodens polaže nade u Kongres u Vašingtonu: „Kongres će odlučiti da li će se planovi predsednika uopšte sprovesti.“ Uostalom, to je i pitanje novca. On smatra da troškovi premeštanja iznose najmanje milijardu američkih dolara.
-pročitajte još: Nemačka daje stotine miliona evra za američku vojsku
Penzionisani američki vojnici koji su se trajno nastanili u Ajfelu sličnog su mišljenja. Oni su jedini koji otvoreno mogu da govore o planiranom povlačenju. Pentagon je očigledno zabranio generalima u vojnoj bazi da govore za medije, te zahtevi za intervju DW-a i drugih medija ostaju bez odgovora.
Mnogim Amerikancima se sviđa u Ajfelu
Ričard Lant je jedan od onih koji ne žele da se vrate u rodnu Kaliforniju. On i njegova supruga žive u kući koja je od Špangdalema udaljena oko 15 minuta vožnje automobilom.
Ističe da je poslednjih godina uloženo mnogo novca u modernizaciju vojne baze: pista je produžena i izgrađeni su novi hangari za avione. „Milioni dolara uloženi su i u izgradnju nove bolnice, nove stomatološke klinike, nove škole", govori on.
Ovaj 53-godišnjak ne može da zamisli da se ti objekti više neće koristiti. Ako Vašington zaista trajno povuče eskadrilu F-16, verovatno bi tu došli drugi avioni, tvrdi ovaj veteran.
„Neki kažu da se Tramp odlučio za povlačenje jer ne voli kancelarku Angelu Merkel", govori Lant. Ali, većina američkih vojnika vole da budu stacionarni u Nemačkoj. Kaže da se u vojnoj bazi organizuju razne slobodne aktivnosti: izleti za Brisel ili Pariz, skijanje u Alpima…
-pročitajte još: Kazna za neposlušnu Nemačku
I 82-godišnji major u penziji Tomas Van Dajk naglašava da Amerikance vole da budu u Nemačkoj. On je napisao turistički vodič za svoje zemljake, a inače ne želi ode iz Nemačke gde živi sa svojom nemačkom suprugom.
I ranije su odavde odlazili američki vojnici
Joahim Strajt se nada da će Amerikanci ostati. Jer oni u regionu troše oko 100 miliona evra na usluge, iznajmljivanje, restorane i investicije.
„Građevinske firme i druga preduzeća žive s Amerikancima i od njih“, kaže on. Pa čak i ako bi vojnici i njihove porodice otišli: „To smo videli i ranije, devedesetih godina", objašnjava Streit. Region je to preživeo. Naime, 1994. Vašington je zatvorio vojnu bazu u Bitburgu. Tu su se onda naselile regionalne trgovačke i uslužne kompanije. „Na kraju smo imali više posla nego pre s Amerikancima“, tvrdi on.
Takozvani „Bitburški model“ dokazao se i u kriznim vremenima. „Male i srednje kompanije stvaraju i održavaju više radnih mesta od velikih kompanija“, objašnjava Strajt.
Buka i trovanje podzemnih voda
Neki stanovnici Ajfela su srećni zbog najave iz Vašingtona. Jedan od njih je Ginter Šnajder. Godinama se nadao da će se američke trupe povući. Pre 20 godina vlast mu je oduzela zemljišta, kako bi mogla da se proširi vojna baza. Njegova porodica tu živi već 400 godina, kaže ovaj poljoprivrednik i tvrdi da neće dozvoliti da ga odavde proteraju.
Ali, njegova farma nalazi na oko 600 metara od piste u Špangdalemu, a buka borbenih aviona narušila mu je zdravlje. Uz to, dolazi do trovanja podzemnih voda, potoka i jezera u blizini vojne baze. Za to je između ostalog, odgovorna i pena za gašenje požara koja sadrži takozvane perfluorisane tenside (PFT). Postoje istraživanja koja pokazuju da ova hemikalija može biti kancerogena. Amerikanci su godinama vežbali gašenje aviona koje zahvati požar. Nemačke vlasti su to ignorisale i nisu učinile ništa.
Ukoliko američke trupe ipak ostanu u Špangdalemu, Ginter Šnajder i mnogi njegovi susedi – ne bi bili srećni zbog toga.