Od starog hleba do ukusnog piva
20. jul 2018.
Postoji mnogo načina da učinite nešto za planetu, ali u ovim letnjim mesecima jedan od najprijatnijih jeste samo da otvorite pivo.
U pivari koja se nalazi u pokrajini Donjoj Austriji, braon flaše pune se pivom. To je kao muzika za uši za mnoge koji su žedni, ali možda i za ekologe, objašnjava rukovodilac pivare Tobijas Judmajer.
„Pravimo pivo od suvišnog hleba, koji nije prodat ili je vraćen iz supermarketa. Trenutno imamo dve vrste piva – lager koji smo nazvali Semmel i ejl pod imenom Kornspitz. Semmel je austrijska reč za beli hleb, dok je Kornspitz hleb od celog zrna pšenice“, rekao je Tobijas.
Kreativne ideje za neiskorišćenu hranu
Tobijas, koji se takođe bavi keteringom zasnovanim na neiskorišćenoj hrani, naziva svoju malu pivaru „Protraćeno“. On ne tvrdi da je izmislio ovaj koncept, zapravo kaže da su pitanju drevni Persijanci i Rimljani. Međutim, tvrdi da je ova prastara tehnika posebno važna za moderno doba s obzirom na to da živimo u neverovatno rasipničkom društvu.
„U Austriji bacamo oko 70 miliona kilograma hleba godišnje. Tu količinu je čak teško i zamisliti. Probajte ovako – Beč dnevno baci hleba onoliko koliko se pojede u Gracu“, izjavio je Tobijas.
Drugi najveći grad u Austriji, Grac, ima više od 300,000 stanovnika. Mnogo hleba bude bačeno, što ima posledice ne samo po naše džepove nego i po našu planetu. Tobijas kaže da rasipanje hrane ne podrazumeva samo to.
„Karbonski otisak hleba koji bacamo u Austriji jednak je otisku 30.000 automobila uključenih tokom cele godine. To je zaista puno. Stoga, smatram da je veoma važno da smislimo kreativne načine kako bismo smanjili bacanje hrane“, objašnjava Tobijas.
Zabavan pristup ekološkom problemu
Dobra stvar je kada neko smisli kreativnu ideju, međutim, potreban vam je i neko ko će tu ideju pretvoriti u delo. Kada govorimo o pivu, neophodno je tu ideju pretvoriti u dobar ukus. Na scenu stupa majstor pivar Rajner Mraz, koji je morao da pređe dosta prepreka kako bi ostvario Tobijasovu zamisao. Neke od njih uključuju i dobijanje organskog sertifikata za ovu pivaru u malom gradu Bruk na Lajti.
„Zaista ne volim kada se hrana rasipa zato što smatram da je rasipanje resursa sramotno. Takođe, čuvanje resursa štedi mnogo novca ukoliko to učinite pametno“, rekao je Rajner.
Nažalost, inicijative za zaštitu životne sredine često nemaju dobar pristup rešavanju problema. „Lepota pravljenja piva od bačenog hleba je zabavan način da se istakne problem lošeg upravljanja hranom. Svest koju naše mušterije razviju o tome je velika, zato što oni to pivo piju, osećaju i shvataju da je to stvarno“, tvrdi Tobijas.
Rasipanje hrane i dalje predstavlja tabu
Ovo je uspešno jedino ukoliko pivo pruža lepo iskustvo. Koliko god da je koncept promišljen, pivo lošeg ukusa može udaljiti potrošače od samog koncepta. Iako je ovo bio veliki pritisak za Rajnera dok je pripremao svoje prvo bure, kada je bure otvoreno prošlog decembra, usledio je osećaj olakšanja.
„Bio sam veoma ponosan kada su svi rekli da zaista ima ukus kao pivo. Ipak, bio sam dosta samouveren zato što sam ga probao unapred“, prepričava Rajner.
„Kada smo organizovali prvu javnu degustaciju, nismo znali kako će ljudi reagovati. Ali, na moje iznenađenje, prvih 1.500 boca prodato je za samo četiri dana, stoga smo morali da počnemo sa pravljenjem naredne ture“, kaže Tobijas.
Prvobitno je hleb dolazio iz Tobijasove male prodavnice, međutim, uskoro je shvatio da mu ta količina neće biti dovoljna.
„Zovem pekare i pokušavam da stupim u kontakt sa supermarketima koji imaju višak hleba, međutim, ne ide tako glatko s obzirom na to da je tema otpada i dalje veliki tabu. Mnogi ljudi sa kojima sam razgovarao rekli su mi da nemaju višak hleba, iako svi znamo da to nije istina“, navodi Tobijas.
Motivisan je idejom da svoju zamisao proširi na celu Evropu, gde se od različitih vrsta hleba mogu napraviti jedinstvena zanatska piva. Tobijas smatra da to može biti Brezel pivo u Minhenu, ali da bi to mogla biti praksa i u Grčkoj, Poljskoj ili Českoj – uvek postoji lokalna vrsta hleba koja bi mogla da se iskoristi.