Od sovjetske republike do baze NATO

Reski zvuk sirene para vazduh. Znak za dvojicu pilota i četvoricu tehničara da potrče sa već spremnom opremom. Ulaze u mini-bus koji ih vozi 200 metara dalje, do hangara gde čekaju borbeni avioni. Četiri eurofajtera tipa tajfun dopremila je italijanska avijacije ovde, u bazu NATO u litvanskom Šjauljaju. Pilot Đuzepe poznaje avion do detalja. Jedan od tehničara mu pomaže da navuče pilotsku jaknu, nekoliko stepenica i već je u malom kokpitu. Poslednje pripreme, a onda tajfun nestaje na nebu. Idealno bi bilo da čitav polazak traje pet minuta – tokom ove probe trajalo je dvostruko duže.

Uvek spremni

Od početka ukrajinske krize prošle godine NATO je udvostručio kontigent čiji je zadatak da nadgleda baltički vazdušni prostor. Po dve članice alijanse rotiraju se na kontrolnim letovima, trenutno su to Italija i Poljska. „Italijanska avijacija ovde ima 100 žena i muškaraca“, kaže komandant Marko Bertoli. „Svakog dana imamo vežbe i 24 sata dnevno smo spremni da poletimo ukoliko se nešto dešava na nebu.“

Bertoli time misli na povrede baltičkog vazdušnog prostora od strane ruskih vojnih aviona. Navodno je samo prošle godine registrovano 150 takvih preleta, čak četiri puta više nego 2013. „Nikada ne znate šta vas u vazduhu čeka“, kaže pilot Đovani. „Ali to je izazov. Trčiš, srce ti bubnja, uskačeš u avion, i saznaješ o čemu se radi tek na 30.000 stopa visine, pri brzinama većim od zvuka. Ali za mene je to sjajan posao, pre svega ovde u Litvaniji.“

Đovani i ostali su daleko od kuće, bez slobodnog vremena. Ali barem kantina može da udovolji nostalgiji – za ručak se služe lazanje, mocarela, pršut. Vojnici su tu najopušteniji, naočare za sunce zadenute u kosi, skoro kao da sede na trgu u Milanu ili Veroni.

I Poljaci u migovima

Drugačija je slika u poljskom delu baze, dva kilometra dalje niz pistu. Njihov kontigent je lošije opremljen od italijanskog, spavaju u kontejnerima, avioni miruju u improvizovanim hangarima. Kada u vazduhu treba da „isprate“ ruske avione iz baltičkog vazduha, moraju dobro da paze na oznake. Jer i Poljaci lete starim sovjetskim migovima.

No dobro opremljenim, takoreći friziranim, kaže pilot Lukaš Vojćiško. „Uzbudljivo je kada u vazduhu sretnemo ruski avion. Imamo određene procedure, identifikujemo ih, javljamo u bazu. Obično ne letimo preblizu, tek dovoljno blizu da možemo da ih prepoznamo i vidimo kako su naoružani“, kaže Lukaš. Šta Rusi uopšte traže nad Litvanijom? „Mislim da hoće da vide kako reagujemo, koliko aviona šaljemo u vazduh“, smatra poljski pilot.

Političke odluke na osnovu iskustava ovih pilota donose se na najvišim spratovima NATO. Prošle sedmice je zamenik generalnog sekretara alijanse Amerikanac Aleksander Veršbou u Letoniji bio veoma oštar. Poručio je da je „revizionistička“ Rusija spremna na sve kako bi povratila uticaj u Evropi. Pod Putinom, smatra Veršbou, Rusija vodi „hibridni rat“ koji podrazumeva i vojno zastrašivanje.

Baltik u strahu

Pomenuto „vojno zastrašivanje“ posebno se ozbiljno shvata ovde, na Baltiku. Retko gde na svetu može se čuti toliko oštrih reči o Rusiji. Kada su se u Rigi sastali ministri spoljnih dela EU, glavnu reč je vodio litvanski šef diplomatije Linas Linkevičijus koji je pozivao kolege na još tvrđi stav prema Moskvi. S obzirom na stanje u istočnoj Ukrajini, rekao je, „nečinjenje nije opcija“.

Jastrebovi Evropske unije i NATO trenutno se gnezde na Baltiku. Istorijat vazdušne baze u Šjauljaju otkriva zašto: ove piste su napravljene 1931. za litvansku avijaciju da bi ih krajem Drugog rata preuzela sovjetska armija i napravila jednu od najvećih baza. U jednom trenutku je u bazi u Šjauljaju bilo 22.000 ljudi. Tu su bili i dalekometni bombarderi, sa mogućnošću da u roku od pola sata napadnu zapadnoevropsko tlo.

Danas su Litvanci domaćini u Šjauljaju sa oko 400 vojnika. Jedna od njih je Jeva Gulbiniene, oficirka zadužena za komunikacije i medije. I sama potiče iz ovog grada. „Pripadala sam prvoj generaciji koja je pohađala školu u slobodnoj Litvaniji. Nikada nisam mislila da će doći NATO kako bi nas zaštitio. Ali sada više nismo sami, već smo deo ove ogromne vojne organizacije koja je tu da nas zaštiti.“

Deo toga su i predimenzionirane vojne vežbe. Ove sedmice SAD šalju 3.000 vojnika na Baltik. Vežba se zove „Atlantska odlučnost“ – teško da je poruka Moskvi mogla da bude jasnija.