Olako obećana brzina?

Pariski nadbiskup Mišel Opeti nosi beli šlem na glavi dok poziva na molitvu. Pomoćnici na misi i vernici takođe imaju šlemove. Scenu obasjavaju reflektori gradilišta. Iznad oltara se vidi nebo.

Patrik Šove, dekan katedrale, izgovara prkosno: „Crkva Notr Dam je izuzetno živahna“. Drukčije zvuči izjava Barbare Šok-Verner, koja je ranije vodila majstorsku radionicu Kelnske katedrale, a sada je koordinatorka nemačke pomoći za obnovu pariske katedrale. Nekoliko dana pre mise drugi put je posetila oštećenu katedralu. Ona smatra da objekat, inače zatvoren za javnost, još uvek izložen opasnosti da se sruši.

Raščišćavanje usporava početak obnove

Objasnila je da potporne grede natopljene u gašenju požara može napasti buđ. Orgulje su prekrivene rđom. Na kelnskom crkvenom radiju Barbara Šok-Verner je rekla da je stanje doduše nešto bolje od onog koje je zatekla prilikom prve posete, ali da su ugljenisane grede i komadi obrušene tavanice i dalje usred crkve.

Najveću prepreku predstavljaju tone istopljenog olova sa krova, koje truju unutrašnjost crkve. Zbog opasnosti od trovanja na uklanjanju šuta angažovani su mali teledirigovani bageri. To usporava čišćenja, bez kojega prava rekonstrukcija ne može početi.

Francuski predsednik Emanuel Makron je obećao da će crkva biti obnovljena za pet godina. To ambiciozno obećanje sada je za vratom Žan-Luja Žorželena, generala sa pet zvezdica. Nekadašnji šef francuskog generalštaba je sada opunomoćenik za rekonstrukciju, ili, kako su ga već nazvali „gospodin Rekonstrukcija“. Makron je zatražio „kreativnu obnovu“, savez tradicije i modernosti, „odvažnost punu poštovanja“. Ti slogani podstiču takmičarski duh na arhitektonskom konkursu koji je vlada raspisala u aprilu.

Vladina je poslednja

Ministar kulture u francuskoj Vladi Frank Rister je u maju pozvao Francuze da uzmu učešća u javnoj debati o tome kasko bi trebalo da izgleda katedrala Notr Dam, ali je istovremeno podsetio javnost da zadnju reč ima država, odnosno Vlada. Pri tome nije jasno kada će odluka biti donesena.

Jedna anketa sprovedena u aprilu ustanovila je da 54 odsto Francuza podržava vernu rekonstrukciju. Glavni arhitekta Filip Vilnov je u intervjuu za „Le Figaro“ podsetio da je Francuska potpisala međunarodni sporazum o zaštiti spomenika još 1964. Koji je obavezuje. Ukratko: „Vrh tornja mora da bude isti“.

Negativni primer katedrale u Kelnu?

Francuski arhiteksta ukazuje i na loš primer rekonstruisanog tornja katedrale u Kelnu: „To je bradavica iz pedesetih godina prošlog veka na istorijskoj zgradi“. Tim od 150 saradnika želi da spreči takve greške. Izgleda da se ipak neće zaoštriti sukob između odvažnosti i skrušene privrženosti tradiciji.

Barbara Šok-Verner opominje da ne treba imati prevelika očekivanja: „Čak i ako na katedralu bude postavljen krov za pet godina, na crkvi će morati još dugo da se radi“. I u raspravi u francuskom Senatu čula se kritika užurbanosti. Nacrt zakona o rekonstrukciji Katedrale je bitno izmenjen, tako da je francuskoj vladi na osnovu toiga nemoguće da zaobiđe stroge odredbe o zaštiti istorijskih spomenika. Senat čak zahteva „vernost poslednjem izgledu“ pre požara. Parlament će 26. Juna odlučivati o tom promenjenom zakonskom tekstu. Trebalo bi ponovo očekivati spor oko vernosti starom izgledu ili želji za inovativnim elementima pri obnovi katedralne crkve Notr Dam.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android