Oblaci puni radnika

„Kineski vlastodržac Si Đinping je na Svetskom privrednom forumu održao impresivan govor“, piše Špigel onlajn: „vođa jedne komunističke planske privrede se proglasio za advokata liberalnog ekonomskog poretka. Ali, šta će od toga održati? [...] Retko kada je neki govor o stanju svetske privrede izazvao tako entuzijastične pohvale – pa čak i među ulizicama iz kineske državne štampe. Šef države koja je druga po snazi privredna sila u svetu govorio je dobrih sat vremena, istakao je tekovine svoje zemlje, založio se za otvorena tržišta, i branio globalizaciju od njenih neprijatelja – pre svega od jednog čoveka kojeg nije imenovao: od Donalda Trampa.“

„Ali, pored serije citata od Čarlsa Dikensa preko Anrija Dinana pa sve do kineskih poslovica, govor je bio načičkan frazama i rečenicama koje se moraju čitati dvaput da se razumeo šta je Si tačno hteo – ili nije hteo – da kaže. Zalaže se za slobodnu trgovinu, sa čime bi se složili mnogi ekonomski liberali, upravo u jednoj izvoznoj zemlji kao što je Nemačka. Ali, u stvarnosti, Kina izoluje čitave sektore svoje privrede, uvodi carine na brojne proizvode i često pruža gostoprimstvo stranim investitorima samo ako osnuju zajedničko preduzeće sa jednim kineskim partnerom. Neki sektori strancima generalno nisu pristupačni: dok kineski investitori, na primer, smeju da kupuju evropske aerodrome i upravljaju njima, obrnut slučaj ne može da se zamisli.“

„Mihael Klaus, nemački ambasador u Pekingu, napisao je u jednom tekstu za Saut čajna morning post da političke deklaracije o ravnopravnom tretmanu ipak ustupaju mesto proteksionističkim tendencijama“.

Štutgarter cajtung se povodom zasedanja u Davosu pozabavio sasvim drukčijim problemima: „Onaj ko danas govori o oblaku, obično misli na fotografije sa letovanja ili muziku pohranjenu na velikim eksternim serverima internet-provajdera. Sada se, međutim, pojam oblaka prenosi u svet rada. Ljudski oblak – to je oznaka za zaposlene koji cirkulišu oko svog poslodavca, koji nemaju čvrst ugovor, pa čak ni ugovor na određeno vreme koji bi im obezbeđivao nekakav kontinuitet, već se angažuju samo za pojedinačne projekte pri čemu se poslodavci menjaju.“

„To je samo jedna od posledica digitalizacije o kojima se diskutuje u Davosu. Još jedan primer: ako se kamioni po putevima budu kretali sami, neće im više biti potrebni vozači. Kada neko podatke o svojoj civinoj tužbi bude uneo preko internet-sajta advokatske kancelarije, a tamo ga dočeka računar koji ga prosleđuje sudu, advokat će postati suvišan. Šef Foruma Klaus Švab kaže da bi čak i pisce mogla da snađe nevolja. Veoma kompleksni algoritmi bi mogli da pišu tekstove bilo kojim stilom, specijalno skrojenim za određene vrste čitalaca.“

„Lista ugroženih zanimanja je duga. Švab pominje poreske savetnike, stručnjake za osiguranja, sportske sudije, preprodavce nekretnina, kurire i mnoge druge. Ne radi se samo o jednostavnim poslovima, već i o onima za koje su potrebni završena srednja škola ili studije. Četvrta industrijska revolucija – tako glasi teza – ne zaustavlja se ni pred strukama u kojima radi dobro plaćen srednji sloj“. U tekstu se postavlja pitanje: kako će izgledati socijalna sigurnost u budućnosti? Jedan od učesnika foruma u Davosu, Gaj Stending, profesor Univerziteta u Londonu, i jedan od šefova Zemaljske mreže za bezuslovni prihod, kaže da bi ta vrsta prihoda bila pomoć za one koji nemaju stalni posao i za srednji sloj koji se našao pod pritiskom.“

„Idealno gledano, koncept bi izgledao ovako: svi odrasli građani dobijaju od države po 1000 evra mesečno, a deca – 500 evra. Sa tim ne bi bili povezani nikakvi uslovi. Profitirali bi ljudi bez prihoda ili oni sa malim prihodom, a ljudi sa srednjim i većim platama bi plaćali veći porez, jer im bezuslovni prihod nije potreban. Amitab Kant, stručnjak indijske vlade za razvoj, smatra da to nije dobro i poručuje: ljudima ne treba deliti novac kao drogu!“