O Kseniji i Sergeju, umesto o nasilju
12. mart 2019.
Ko je udario aktivistkinju Inicijative „Ne da(vi)mo Beograd“ Kseniju Radovanović na dodeli priznanja za doprinos feminizmu? Odgovor na to pitanje javnost kao da ne očekuje od policije i tužilaštva, već od lidera Pokreta slobodnih građana (PSG) Sergeja Trifunovića. Njega je Radovanović u intervjuu za DW imenovala kao jednog od svedoka iz društva muškarca koji ju je ošamario tako da su joj odletele naočare.
„Sergej je otišao za njim, a onda se na kratko vratio da vidi šta se desilo. Ja sam pokušala od njega da dobijem ime te osobe, ali on je odbio da kaže. Ja sam pozvala policiju, ali on je otišao pre nego što je policija došla“, opisala je Radovanović događaj od 8. marta.
Dok se Trifunović u ponedeljak nalazio u avionu za Sjedinjene Države, nedostupan za odgovore, javnost – ili bar njen deo aktivan na društvenim mrežama – već se podelila na one za koje je Trifunović maltene jatak jednog nasilnika i druge, koji u svemu vide politički obračun jedne aktivistkinje sa popularnim glumcem.
Trifunović: Zašto mene trpate u tu priču?
Sergej Trifunović za DW kaže da je napadač bio u društvu njegovog poznanika kojeg „zna iz grada“, ali da sam nije video incident jer je bio okrenut leđima. „Buka me je okrenula, video sam da je taj dečko poliven pivom ili vodom ili nečim, ja sam samo skočio između njih da zaustavim dalje sranje, jer sam bio uplašen da će taj dečko da je udari. On je već bio udario, ali to je izgledalo kao da će on da nastavi dalje“, priča Trifunović.
„A onda kad se i on pribrao od frke i video da su to samo neke žene, a to je prilično jak i nabildovan tip, on je odmah izleteo napolje, valjda da bi sprečio sebe da napravi dalje sranje“, dodaje predsednik PSG.
Za njim je, prema Trifunovićevim rečima, prvo izašao zajednički poznanik, a onda i on sam. „Pitao sam šta se desilo, jer nemam pojma, a ovaj dečko je otrčao napred i rekao ništa, polila me pivom, udarila me u stomak, pusti me u pičku materinu i ode“, prepričava Sergej Trifunović događaj. Isto kratko objašnjenje dao mu je i poznanik, a onda je otišao za napadačem.
„Ja sam se vratio nazad i onda su te devojke skočile na mene da me razapnu sa sve tvoje obezbeđenje. Ja sam išao tamo da smirim situaciju, a sad ispadam tu… sve mi je to poprilično gadno – i to što se desilo, a sad i ovo“, kaže Trifunović.
Iako tvrdi da muškarca koji je Kseniji Radovanović udario šamar ne poznaje, javnost od njega traži da preko poznanika sazna ime. Trifunović pak kaže da i tog poznanika zna tek iz viđenja. „Znate te ljude koje znate iz grada sto godina, prijatan frajer, ćao-ćao, niti imam njegov telefon, niti znam kako se zove.“
Na optužbe da je pobegao pre nego što je policija došla, odgovara da je pobegao zbog agresije „histeričnih“ žena. „Kad sam se vratio unutra da popijem pivo, doživeo sam agresiju od njih. Vrištale su izađi napolje, izađi napolje. Ljudi, došao sam da popijem pivo, tu sam sa svojim prijateljicama, mislim zašto bih izašao napolje, ne pada mi na pamet. Onda su rekle, sad ćeš da ostaneš, zvale smo miliciju. Odgovorio sam da sad sigurno neću da ostanem, pošto mi urlate ovde već deset minuta. Seo sam na motor i otišao“, kaže Trifunović.
„To je sve ružan akt, nasilje u svakom obliku, a naročito da neko udari devojku. Taj frajer je stvarno jak, polomio bi svakoga od nas, ali dajte samo, zašto mene trpate u tu priču. Možda bi trebalo da razmisli pre nego što nekoga tako lako optuži“, zaključuje on.
Sa žrtve na politički obračun
Osim Trifunovića koji je bio prinuđen da odgovara na pitanja javnosti, drugi svedoci za sada nisu govorili o incidentu. Iz BeFema, koji je bio organizator događaja, odgovaraju da se te noći u klubu KC Grad nalazio veliki broj ljudi. „To je otvoren događaj i ne možete da predvidite ko će se sve naći u tom prostoru. Kada se desio incident, BeFem i aktivistkinje su reagovale pravovremeno, policija i hitna pomoć su bilo vrlo brzo na licu mesta i Kseniji Radovanović je ukazana pomoć i psihološka podrška“, kažu za DW.
Ali činjenica da je glumac i lider Pokreta slobodnih građana tamo prisustvovao poslužila je kao sočna priča prorežimskim tabloidima koji pišu da je „čitav narod ustao protiv Sergeja“, kako ga je „očajna Ksenija molila za pomoć“, a sam incident kitili izmišljenim pojedinostima koje Radovanović nije ispričala, kako bi Trifunovića prikazali kao nasilnika.
„Reakcija javnosti je kao i obično neumerena“, kaže za DW sociolog Dario Hajrić koji je pomno pratio celodnevnu živu raspravu na Tviteru. „Kada je pomenuto da je tamo prisutan bio Sergej Trifunović, odjednom smo upali u matricu da sve tumačimo u političkom ključu. Oni koji su iz nekog razloga protivnici Sergeja Trifunovića počeli su njega da napadaju, a oni koji su protivnici Inicijative 'Ne da(vi)mo Beograd' su počeli da napadaju Kseniju“, dodaje Hajrić.
Oni koji su u Trifunovićevu odbranu stali, poslužili su se dvojakim argumentima: da je Ksenija Radovanović sama izazvala incident kada je napadača polila vodom i sumnjom u istinitost, jer su detalji o incidentu došli dva-tri dana nakon događaja.
Kako je sama objasnila, Radovanović je policiji izjavu dala na licu mesta, a u javnost je u dogovoru sa saradnicima izašla kasnije, jer je bila pod prevelikim stresom. „To u kojem trenutku je Ksenija odlučila da izađe u javnost apsolutno ne relativizuje incident i njeno je pravo da odabere momenat u kojem će se osetiti dovoljno osnaženo da govori javno o traumi. U tom procesu mi smo joj dale punu podršku“, navode u BeFemu.
„Mnogo žene žive godinama sa različitim iskustvima nasilja i nisu osnažene i nemaju prostor da o njemu govore. Mi kao feministkinje znamo da je to posledica sistema u kojima se ženama ne veruje i koje relativizuje nasilje tražeći uzrok i krivca, umesto da svu odgovornost usmeri na onog koji nasilje čini. To se i sada desilo“, navodi taj feministički kulturni centar.
A nasilnik? On je po već uobičajenoj matrici ispao iz fokusa. „Ksenija mora da ostane u fokusu događaja. Užasno smo površni u situacijama kada su žene napadnute i vrlo skloni tome da stvar razblažavamo kada čujemo da je umešan neko ko nam je prijatelj ili da neko prema kome imamo simpatije“, kaže Hajrić.
Iz BeFema za kraj apeluju na medije i javnost da prestanu sa politizacijom. „Molimo da prestanu da banalizuju muško nasilje i povređenu ženu koriste za sopstvene političke agende. Takođe insistiramo na otkrivanju imena počionica od prisutnih koji su bili svedoci nasilja na događaju, a od policije da obavi svoj posao i otkrije nasilnika. Od napasnika se možemo zaštititi jedino kada institucije sistema budu odlučne da se suprotstave nasilničkom ponašanju, uz nultu toleranciju na nasilje“, zaključuju iz te organizacije.