Novac za posrnulu Moldaviju u jeku ruske agresije

U zgradi Ministarstva spoljnih poslova u Parizu u ponedeljak je vrvelo od diplomata. Okupili su se predstavnici 27 članica EU, ali i izaslanici zemalja poput SAD, Velike Britanije ili Japana, te ljudi iz petnaest međunarodnih organizacija poput Svetske banke.

Čitav skup je bio posvećen malenoj zemlji, na koju se obraća mnogo više pažnje otkako je Rusija napala Ukrajinu.

„Veoma smo pogođeni posledicama rata“, rekao je moldavski šef diplomatije Niku Popesku. „Rakete su pogađale našu teritoriju i vlada energetska kriza. Mir i stabilnost u Moldaviji nisu samo u našem interesu, već i u interesu ostatka Evrope.“

-pročitajte još: Moldavija: Korak po korak ka EU

Bivša sovjetska republika s jedva dva i po miliona stanovnika primila je najviše ukrajinskih izbeglica po glavi stanovnika. Sada je, na trećoj donatorskoj konferenciji posvećenoj Moldaviji, međunarodna zajednica potvrdila da neće ostavljati tu zemlju na cedilu. Tokom prve dve, u Berlinu i Bukureštu, prikupljeno je preko milijardu evra pomoći i pozajmica.

„Moralna je obaveza pomoći ovoj zemlji, to je naprosto pravedno“, rekao je domaćin treće konferencije, francuski predsednik Emanuel Makron. Francuska je opredelila još sto miliona evra, Nemačka 32,3 miliona.

Strah za istočno krilo EU

Kako se čulo u diplomatskim krugovima, pomoć Moldaviji je posebno važna jer je Rusija prepolovila isporuke gasa od kojeg ta zemlja u potpunosti zavisi. To je, kaže jedan francuski diplomatski izvor, deo nove taktike Rusije koja „sistematski bombarduje ukrajinsku energetsku infrastrukturu“.

Slično kao u Ukrajini, i Moldavci su već ostajali bez struje. Cene energenata su eksplodirale.

Malena zemlja je bitna i za stabilnost istočnog krila EU. Na početku rata vladala je zabrinutost da bi Rusija preko južne Ukrajine mogla da uspostavi pojas do Moldavije – to jest do Pridnjestrovlja, moldavskog regiona koji uz pomoć Moskve proruski separatisti drže već tri decenije. Danas je tamo dve hiljade ruskih vojnika.

Od početka rata je u Moldaviju stiglo oko pola miliona ukrajinskih izbeglica, u zemlji ih se zadržalo oko 80.000. „Očekujemo novi izbeglički talas narednih sedmica“, rekao je jedan moldavski diplomatski izvor u Parizu, „zbog rata, ali i straha od nuklearne havarije reaktora (u Zaporožju) i jer bi ljudi bez struje mogli da potraže utočište pred hladnu zimu.“

„Moldavija je postupala solidarno i zaslužuje našu pomoć“, kaže Feliks Het, predstavnik nemaöke Fondacije „Fridrih Ebert“ za Ukrajinu i Moldaviju. „Osim toga se vlast proevropske predsednice Maje Sandu svim silama trudi da reformiše zemlju.“

Protesti protiv vlasti

Moldavija je u junu po kratkom postupku proglašena kandidatom za pristupanje EU, baš kao i Ukrajina. No to u zemlji koja je tradicionalno podeljena na prorusko i prorumunsko stanovništvo nije bez kontroverzi.

„Nove ankete pokazuju da svega 30 odsto stanovnika veruje da je ispravno približavati se EU – u junu prošle godine je podrška bila 52 odsto. Ona pada od invazije na Ukrajinu“, rekao je Floran Parmentije iz pariskog trusta mozgova Cevipof.

„To govori o nepoverenju u Vladu i moglo bi da znači da većina ljudi želi okretanje prema Rusiji. Protiv toga EU mora da se bori“, dodao je on.

Prema poznavaocima prilika, galopirajuća inflacija od 35 odsto i manjak energenata mogli bi voditi društvenim nemirima sa političkom potkom. Već sedmicama se u Kišinjevu protestuje protiv vlasti, premda ima optužbi da su demonstracije organizovane i čak plaćene od strane proruskih političara.

Nemačka šefica diplomatije je u završnom saopštenju navela da Moldavija može da se osloni na solidarnost Evropske unije. „Zajedno smo jači od ovog rata“, rekla je Analena Berbok.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.