Nova evropska desnica u novom Evropskom parlamentu
14. jun 2019.
Pod vođstvom desničarsko-radikalne italijanske vladajuće partije Liga, u novom sazivu Evropskog parlamenta formirana je nova poslanička grupa koju čine desnonacionalne i desničarsko-populističke stranke iz devet zemalja. Marko Zani (Liga), šef poslaničke grupe, govorio je o ciljevima nove grupe koja će biti usmerena na kritiku Evropske unije. U početku je bilo problema sa razumevanjem, s obzirom na to da je Zani govorio italijanski, a da nije bilo prevodioca. Marin Lepen, šefica stranke Nacionalno okupljanje, grozničavo je odvrtala slušalice, a nemački poslanik iz redova Alternative za Nemačku Jerg Mojten iznervirano je pritiskao slušalice na uši...
Kad je na kraju ipak pronađen prevodilac, Zani je govorio brzo – o osnovnim principima te šarene nacionalističke grupe. Oni žele da spreče nastanak evropske super-država, mešanje EU u poslove država-članica i da dobiju više suvereniteta kada se radi o novčanim izdacima. Marko Zani, koji je u početku bio član levo-populističkog „Pokreta pet zvezdica“, a potom promenio dres i prešao u desničarsku Ligu, rekao je da ta poslanička grupa ne želi „interne transfere unutar Evropske unije“.
To je stav i njegovog partijskog šefa Matea Salvinija koji je u sporu oko budžeta sa Evropskom komisijom izjavio da će se italijanski novac davati – samo Italijanima. Populistička vlada u Rimu ne želi da se povinuje pravilima koja važe u svim zemljama koje za valutu imaju evro. Evropska komisija kritikuje prezaduženost Italije.
Sa ili bez evra?
Šef partije „Finci“, Jusi Hala-aho, zagovara momentalno i potpuno ukidanje zajedničke valute i raspuštanje evrozone, sačinjene od 19 država. Toliko daleko čak nije želeo da ide ni Jerg Mojten (AfD), iako, kako stalno tvrdi, Nemačka uopšte nije profitirala od uvođenja evra. „Mi želimo drugačiju evrozonu“, rekao je Mojten za DW. On bi, na primer, mogao da zamisli uvođenje paralelnih valuta.
Italijanski populisti razmišljaju o izdavanju novih obveznica za podmirivanje računa u Italiji, što je u suprotnosti sa pravilima evrozone. Poslanik iz redova Slobodarske partije Austrije (FPO), Vilimski o tome mnogo ne razmišlja. „Potreban nam je evro za naš prosperitet“, smatra on. To što se u centralnim pitanjima evropske politike, kao na primer po pitanju evra, ne slažu u novoj poslaničkoj grupi, za Vilinskog nije vredno pažnje. „To nije slučaj ni kod drugih poslaničkih klubova.“
Još jedna manjina
Francuskinja Marin Lepen, koja se nije kandidovala za Evropski parlament i koja je bila prisutna samo kao šefica stranke, govorila je o evropskoj političkoj šahovskoj tabli na kojoj sada stoje drugačije figure.
„Ovo je potpuno nova situacija. Ton će biti drugačiji i to ne samo u parlamentu, već i u Savetu EU.“ A tamo su zastupljene vlade država-članica.
Nije najjasnije kako je došla do te procene. Jusi Hala-aho sve sagledava mnogo realnije: „Mi smo manjina, ali ova manjina je veća nego što je bila ranije. Osnivanje poslaničke grupe dokazuje da i nacionalisti mogu da rade zajedno.“
Nova grupa na petom mestu
Do sada su desničarski populisti i desni radikali u Evropskom parlamentu bili podeljeni u tri poslanička kluba. U novom sazivu sada ima dve grupe. Sa 73 poslanička mesta, poslanička grupa „Identitet i demokratija“ peta je po veličini u Evropskom parlamentu. Ispred nje su demohrišćani sa 179 mesta, socijaldemokrate sa 152, liberali 110 i zeleni sa 76 poslaničkih mesta. „Partija Bregz“ britanskog poslanika Najdžela Faraža, koja je neprijateljski nastrojena prema EU, osnovala je grupu sa italijanskim populistima „Pokret pet zvezdica“, najvećom partijom u vladajućoj koaliciji Italije. Jednu drugu grupu čine poljski desničari i britanski konzervativci.
Težišta će se, međutim, nakon Bregzita koji je sada zakazan za 31. oktobar, malo promeniti. Desničari će tada imati tri poslanika manje, dakle 76 mesta u parlamentu. Zeleni će imati samo 69 poslanika. A do izbornog cilja šefa Lige – da će postati najjača struja u parlamentu – desničari su još veoma daleko. Oni pokušavaju da pridobiju mađarski Fides, premijera Viktora Orbana, ali on se prebacio na stranu demohrišćana i u ovom trenutku ostaje otvoreno gde će pozicionirati svojih 13 poslanika. Ako Orban promeni stranu, onda će demohrišćani pasti na 166 poslaničkih mesta, dok će „Identitet i demokratija“ povećati broj poslanika na 89.
Prijatelji EU moraju da zbiju redove
Sa gubicima koje su pretprele narodne partije i porastom manjih grupa, u Evropskom parlamentu je po prvi put neophodno formiranje koalicije od najmanje tri poslaničke grupe kako bi se obezbedila stabilna većina. To što demohrišćani, socijaldemokrate, liberali i zeleni isključuju mogućnost saradnje sa desnim populistima, znači da bi ubuduće morali mnogo tešnje da sarađuju.
Platfroma za istraživanje javnog mnjenja „Poll of polls“ pobrojala je sve poslanike skeptične prema EU, ali i one koji su joj prijateljski nastrojeni, bilo da su levo ili desno orijentisani. Došlo se do sledećeg rezultata: u novom sazivu Evropskog parlamenta sedeće 473 prijatelja EU i 251 njen protivnik. Za 27 poslanika nije bilo jednostavno utvrditi da li su prijatelji ili neprijatelji Evropske unije.