Nova bomba otkucava

Slike i snimci koji stižu iz Faludže su potresni. Među ruševinama uništenih kuća još uvek su tela poginulih. Najmanje jedanput sedmično u bolnici završi neko dete koje se prilikom igranja povredi od zaostale municije. „Pola grada je očišćeno od mina“, kaže za DW Hamid Abud Fahd, zamenik direktora javne bolnice. „Ali vlada nema novca. I drugi delovi grada moraju da budu očišćeni, a grad obnovljen.“

Oni koji su mogli, napustili su izbegličke centre u okolini grada i vratili se svojim kućama. Neki su svoje domove uspeli i da obnove. Ipak, u izbegličkim centrima i godinu dana nakon oslobađanja grada još uvek živi više hiljada ljudi. Vlada iz Bagdada jeste počela da isplaćuje plate svojim službenicima, ali novca za obnovu zgrada u Faludži još uvek nema.

Od leta prošle godine mnogi ljudi pate od kožnog osipa koji nastaje zbog zagađene sredine, zbog stresa i brige za budućnost. Faludža je i pre rata imala prilično problema sa zdravstvom – zbog eksploziva koje su SAD upotrebljavale 2003. godine protiv Al-Kaide.

„Islamska država“ i dalje preti

Jedan od najvećih problema su – nagazne mine. Sumnja se da u gradu još uvek ima pristalica IS. Ljudi nemaju baš mnogo poverenja u bezbednosne provere koje bi trebalo da pokažu da li je neko džihadista. Ponekad se imena ne unose u bazu podataka snaga bezbednosti, a ponekad je, prema iračkim običajima, kao prezime navedeno samo ime oca i dede, pa se ne zna ko je u stvari registrovana osoba.

Mnogi tvrde da su porodice članova IS takođe pretnja zbog čega im je zabranjen ulazak u grad. Niko čiji je muž, otac, brat ili sin bio u IS, ne sme da uđe u grad. Rodbina pripadnika „Islamske države“ odlazi u obližnju Amiriju ili pokušavaju da se umešaju među civile koji su za vreme borbi prošle godine pobegli u izbeglički centar u predgrađi Faludže.

„Vlada ne zna kako da reši taj problem“, kaže Jamal Naj, učitelj u jednoj muškoj školi. On kao i drugi veruje da će to i dalje biti problem. Mnoga deca bila su podvrgnuta svojevrsnom ispiranju mozga. Izolacija i zanemarivanje, smatra Naj, samo mogu da dovedu do radikalizacije. „Moramo da formiramo specijalni centar kako bi im podigli moral i razdvojili ih od IS. U suprotnom oni će u budućnosti postati novi članovi IS“.

Nedostatak poverenja

Razne organizacije podržavaju majke, udovice i njihovu decu – one koji su u borbi između Al-Kaide i američkih snaga izgubile muža ili oca. Organizacije ukazuju na opasnost od toga da se svi članovi porodice člana „Islamske države“ tretiraju isto bez obzira na to da li su oni za terorističku grupu ili nisu. „Koji je smisao izolovati sina od njegovih roditelja zato što se on protiv njihove volje priključio IS“, pita se Juneid Kasi Nami.

Šiitske snage bezbednosti drugačije razmišljaju. One u principu svakog sunita smatraju pristalicom IS i prema njima, porodica je takođe odgovorna, bez obzira što sud nije dokazao njihovu individualnu krivicu. Ipak, iste te snage bezbednosti još uvek dozvoljavaju tim porodicama da se vrate. „Oni jednostavno uzimaju dokument kojim se identifikuju kao civili od poverenja. Poznajem ljude u gradskoj upravi koji imaju sina ili brata u IS. Radi se u stvari o novcu“, objašnjava Abdeldžabar Husein iz organizacije za majke i siročad. To znači da neki članovi IS slobodu kupuju za 500 dolara, odnosno, uz dobre kontakte s gradskom upravom, ime se može izbrisati sa spiska koji imaju snage bezbednosti.

U Faludži je rašireno uverenje da su pripadnici šiitske milicije potkupljivi. „Bivši članovi IS danas rade za Badr (jedna od vodećih šiitskih grupa)“, tvrdi Husein za DW. „Oni nose oružje i pripadaju vladi. Kome onda može da se veruje?“

Budućnost Faludže

Nepoverenje je očigledno više usmereno na milicionere, nego na članove porodica pripadnika IS. „Neki članovi snaga bezbednosti rade isto što i IS: najpre oštete kuću, a onda se usele u nju. Ono što je uradio IS je zločin protiv čovečnosti, ali ako Faludža želi da ima ikakvu budućnost, onda ovako više ne može“, kaže Husein.

Mnogo je tužbi na rad milicija. Džamal Naj priča o hapšenju jedne poznate osobe na kontrolnom punktu. „Samo zato što je njegova porodica imala dobre veze s vladom, uspeli su da ga pronađu u tajnoj ćeliji u kojoj je bio zatvoren. Oslobođen je nakon što je plaćeno 10.000 dolara. To je mafija.“

Mnogi u Faludži ogorčeni su radom policije jer se još uvek ne zna ništa o 700 muškaraca koji su uhapšeni za vreme oslobađanja grada. „Moj brat i dva rođaka su uhapšeni. Nijedan od njih se još uvek nisu nigde pojavili“, kaže Kifah Mehemid Nuvaf, direktor škole. On i njegove kolege veruju da su ubijeni. „Nova bomba otkucava u Faludži“.

Mehemid kaže da je ključna stvar poverenje: „Ne verujemo vladi“. Nakon ulaska američkih trupa 2003. godine, suniti su izgubili vlast nad šiitskom većinom. Sunitska manjina godinama se žali na diskriminaciju. „Vlada sledi samo svoje sopstvene interese. Još uvek recimo nema ni struje ni vode. A upravo zbog takvih stvari je sve i počelo. Upravo zbog toga su Al-Kaida i ’Islmska država’ ovde lako došli do pristalica“.