Hell: "Max-Planck steht Harvard in nichts nach!"

DW: Čestitamo na nagradi!

Štefan Hel: Hvala najlepše.

DW: Kako se osećate sada, par dana nakon proglašenja pobednika?

Hel: Već od prvog momenta sam se radovao i bilo mi je drago. I to se nije promenilo, iako sam sad već umoran od velikog broja intervjua. Prve noći nisam mnogo spavao.

DW: Da li vas je iznenadilo što ste dobili nagradu za hemiju a ne za fiziku?

Hel: Problem i njegovo rešenje su nesumnjivo bili prvenstveno fizičke prirode. Ali ako želite da napredujete u ovoj oblasti, ne možete zaobići hemiju. Trik koji koristim da bih probio granicu rezolucije slike danas se sve više oslanja na hemiju. U prvom planu su molekuli koje prikazuje mikroskop, zbog toga je ova nagrada dodeljena za fizičku hemiju.

DW: Erik Becig, sa kojim delite Nobela, u jednom intervjuu je rekao da se plaši promena koji donosi ova nagrada. Da li taj strah postoji i kod vas?

Hel: Nemam strah. Još uvek vladam sobom. Naravno da se mnogo toga sručilo na mene i postoji opasnost da me neko instrumentalizuje. Ali ja sam i dalje sposoban da slobodno odlučujem. Naprotiv, verujem da jedno tako visoko priznanje zapravo daje i više slobode i da zbog toga mogu da radim još više stvari u kojima zaista uživam. Ne plašim se ničega.

DW: Vi vršite vaša istraživanja pre svega u Hajdelbergu i Getingenu. Zbog čega se niste trajno preselili u inostranstvo?

Hel: Zašto bih se selio?

DW: Na primer, zato što su Sjedinjene Države privlačnije za istraživače nego Nemačka.

Hel: Ne može se cela Nemačka trpati u isti koš. Naravno da je teže postići vrhunske rezultate na nekom prosečnom nemačkom univerzitetu, jer ne postoje svuda uslovi. Ali postoji niz zaista dobrih nemačkih univerziteta, tamo može da se radi izuzetno dobro zahvaljujući dobroj opremi, mogućnostima i prostorijama. Udruženje instituta Maks Plank ima takve uslove. Ni u čemu ne zaostaju za Harvardom, Stenfordom, Oksfordom ili Kembridžom.

DW: U kom smeru se nastavlja vaše istraživanje? Da li ste već pronašli novi izazov koji želite da rešite?

Hel: Još uvek nisam dotle došao, tek sam dobio nagradu (smeh). Šalu na stranu, u ovoj oblasti je ostalo još puno posla. Sada možemo da vidimo prilično oštru sliku, ali želimo i da tu sliku dobijamo velikom brzinom. Cilj je da se tehnika i dalje unapredi i da se još veći broj različitih vrsta molekula učini vidljivim. Sa ovim otkrićemo možemo da razumemo kako funkcioniše unutrašnjost ćelije. Životni procesi na molekularnom nivou su još uvek gotovo sasvim nepoznati. Šta se dešava kada procesi unutar ćelije ispadnu iz ravnoteže i nastanu bolesti? Napredak koji je odlikovan Nobelovom nagradom za hemiju je tek početak serije otkrića koja se mogu postići u oblasti istraživanja života i od kojih ćemo svi imati koristi – naime, kod razumevanja i kasnijeg lečenja bolesti.

DW: Vi već radite na istraživanju raka, ali ste vršili testiranja i sa HIV-om. Gde vidite potencijal za vaš mikroskop?

Hel: To je ono najlepše u fundamentalnim istraživanjama: mogu se primeniti u mnogim oblastima. Naravno da u to spada i istraživanje raka. Zahvaljujući visokoj rezoluciji novog mikroskopa, već možemo da razumemo zanimljive aspekte sazrevanja HI-virusa. Može se koristiti i kod istraživanja gripa i oboljenja degeneracije nervnih ćelija. Posmatranje živih ćelija omogućava temeljni uvid u fiziologiju procesa oboljevanja.

*Štefan Hel je dobitnik ovogodišnje Nobelove nagrade za hemiju zajedno sa Erikom Becigom i Vilijamom Mernermitom. Hel je direktor odeljenja za Nanobiofotoniku na Maks-Plankovom Institutu za biofizikalnu hemiju u Getingenu i upravnik odeljenja optičke nanoskopije Nemačkog centra za istraživanje raka u Hajdelbergu.