Nobelova nagrada za medicinu

Odbor Nobelove nagrade je otvorio nedelju nagrađivanja objavom da su nagradu za fiziologiju ili medicinu dobili Džejms Rotman, Rendi Šekman i Tomas Zudhof. Oni su istraživali kako se materije pravilno transportuju u ćelije. Dojče Vele vas vodi kroz neka od otkrića koja su u prošlosti bila nagrađena Nobelovom nagradom za fiziologiju ili medicinu.

Britanski istraživač Ronald Ros otkrio je da komarci prenose zaraznu tropsku bolest, malariju. On je pokazao da komarci vrste Anopheles (malarični komarci) nose jednoćelijski parazit koji uzrokuje ovu bolest. Danas se 300 miliona ljudi razboli od malarije, a do 3 miliona zaraženih umre. Zahvaljujući Rosovom pronalasku, istraživači mogu da razvijaju terapije koje se bore protiv ove bolesti.

Robert Koh je otkrio da patogen tubekuloze - bakteriju mycobacterium tuberculosis. Tuberkuloza je i dalje zarazna bolest svetskih razmera. Lečenje je moguće, ali može da traje dugo, iako danas postoje antibiotioci za ovu bolest. Postoji i vakcina koja štiti decu, ali ne i odrasle.

Francuski hirurg, Aleksis Karel, je uspeo da presadi krve sudove i čitave organe. On je razvio tehniku šivenja kojom je prišivao pokidane krvne sudove. On je takođe otkrio kako da skladišti organe van ljudskog tela. Grube procene su da danas doktori presade oko 100 hiljada organa godišnje.

Holandski doktor, Viljem Ajnthoven, je razvio elektronski kardiogram (EKG) za upotrebu u bolnicama i ordinacijama lekara. EKG snima elektronsku aktivnost srca. Podaci koji nastaju ovih putem omogućavaju lekarima da prepoznaju nepravilan rad srca i druge srčane bolesti. Ovaj metod je u širokoj upotrebi u modernoj medicini.

Austrijski lekar, Karl Landštajner, je otkrio da mešanje krvi dve različite osobe često – ali ne i uvek – uzrokuje zgrušavanje. Uskoro je pronašao uzrok ove pojave: različite krvne grupe, A, B i O (koju je on zvao C). Njegove kolege su kasnije pronašle i AB krvnu grupu. Zahvaljujući ovim pronalascima, omogućene su bezbedne transfuzije krvi.

Tri Nobelove nagrade su dodeljene pronalazačima i naučnicima koji su razvili antibiotike, a među njima je bio Aleksandar Fleming (1945.), koji je otkrio penicilin. Danas su antibiotici među lekovima koji se najčešće koriste i često spašavaju živote. Međutim, sve vreme je potrebno razvijati nove vrste antibiotika, jer bakterije postaju otporne na lekove.

Hemijska komponenta DDT ubija insekte, ali teško da može da naškodi sisarima i to je prvi shvatio švajcarski hemičar, Pol Herman Miler. Nakon tog otkrića, DDT je postao jedan od najčešće korišćenih insekticida širom sveta. Međutim, ispostavilo se da DDT šteti životnoj sredini, naročito pticama, te je njegova upotreba danas nepoželjna. I dalje se koristi na mestima gde ima malaričnih komaraca.

Nemački lekar, Verner Forsman, je dobio Nobelovu nagradu zajedno sa dvoje kolega za razvoj srčane kateterizacije. Forsman je prvi put sproveo tu proceduru sam. Ona izgleda tako što se kroz arterije na šaci sprovode cevčice koje se preko laktova ili prepona guraju direktno u srce.

Ranije je gledanje ljudskog tela iznutra moglo da se omogući samo na jedan način, a to je rendgen. Lekari su u međuvremenu razvili superiornije merode. Jedna od njih je tomografija (CT), koja takođe koristi rendgen, ali slika detaljniji pregled slojeva tela koji izgledaju kao da su isečeni na delove. To je pratila i magnetna rezonanca (MRI), koja radi sa bezopasnim magnetnih poljima.

Zahvaljujući Haraldu cur Hauzenu iz Nemačkog centra za istraživanje raka, sada znamo da humani papiloma virus (HPV) može da prouzrokuje rak grlića materice.Ovo saznanje je pomoglo razvijanju vakcine protiv ovog virusa. Devojke i žene sada mogu da se vakcinišu protiv virusne vrste ovog raka.

Robert Edvards je razvio metodu veštačke, in vitro oplodnje. Prva beba koja je začeta ovih putem rođena je u Engleskoj 1978. godine. Unapređenja ove metode podižu njenu stopu uspešnosti. Širom sveta rođeno je više od 5 miliona na ovaj način začetih beba.