Nobelova nagrada za fiziku
Dobitnici Nobelove nagrade za fiziku za 2013. su Britanac Piter Higs i Belgijanac Fransoa Angler, saopštila je Švedska kraljevska akademija nauke u Stokholmu.
2013: Poreklo mase
Teoretski fizičar Fransoa Angler iz Belgije i Piter Higs iz Velike Britanije dobili su ovogodišnju Nobelovu nagradu za fiziku za svoj doprinos u fizici čestica. Teorije koje su predložili nezavisno jedan od drugog tokom šezdesetih godina dvadesetog veka, potvrđene su 2012. u velikom sudaraču hadrona. Higsova čestica bozon objašnjava poreklo mase i popunjava rupu u standardnom modelu fizike čestica
1901: Kada kosti mogu da se vide
Prva Nobelova nagrada za fiziku dodeljena je Nemcu, Vilhemu Konradu Rentgenu, za otkriće iks zraka. Do dana današnjeg, njegovo otkriće nastavlja da pokazuje slomljene kosti ili da otkriva bolna zapaljenja zuba. Zraci puni energije mogu čak i da otkriju rak. Rentgen je te zrake nazvao „iks zracima“, mada oni danas nose njegovo ime.
1903: Raspad atoma
Francuz Antoan Henri Bekrel shvatio je da se jezgro atoma određenih teških metala, kao što je uranijum na ovoj slici, spontano raspada, pri čemu se oslobađaju energetski zraci. Ono što je Bekrel otkrio, bila je zapravo radioaktivnost. Marija Kiri i njen muž Pjer su dalje istraživali tu pojavu, tako da su svo troje dobili Nobelovu nagradu.
1921: Snopovi svetlosti
Zapanjujuće, ali istinito: svetlo može da pomeri sitne čestice metala. Ovo je foto-električni efekat koji je Albert Ajnštajn odlučio da bolje istraži. Svetlost i materija, kako je rekao kasnije, su dve strane istog novčića koje mogu da se pretvaraju jedna u drugu. Drugim rečima, fotoni mogu da preoblikuju metal. Moderne solarne ploče rade po istom principu.
1956: Poreklo modernog računara
Vlasnici pametnih telefona, laptop i tablet-računara mogu da se zahvale trojici Amerikanaca – Vilijamu Šokliju, Džonu Bardinu i Volteru Bretejnu. Oni su napravili prve tranzistore: elektronska kola koja mogu da se munjevitom brzinom prebace iz jednog stanja u drugo. Računarski procesori, kao što je ovaj na slici, sačinjeni su od miliona takvih elektronskih kola.
1964: Laseri
Naciljajte snopom svetlijih zrakova svetlosti u jednom pravcu i – gle – dobili ste laser. Pored svetlosnih predstava, laseri mogu da seku metal i da skidaju ožiljke sa kože. Za doprinos u tehnologiji lasera, Amerikanac Čarls Tauns i dvojica Rusa Nikolas Basov i Aleksandar Prohorov su dobili Nobelovu nagradu.
1967: Vatrene zvezde
Zbog čega zvezde proizvode toliko toplote? Amerikanac Hans Bete, koji inače potiče iz Strazbura u Francuskoj, uzeo je za primer Sunce kako bi pronašao odgovor. On je otkrio da zvezde „tope“ atome vodonika i stvaraju veće atome helijuma. Atomska fuzija, kao što je poznato, oslobađa ogromne količine energije, obasipajući našu planetu sunčevom svetlošću.
1971: Trodimenzionalne slike
Hologrami su bili zamisao mađarskog inženjera po imenu Denis Gabor. Po prvi put, on je konstruisao slike u tri dimenzije. Te slike su izgledale kao da lebde u prostoru, sa mogućnošću da se promene u treptaju oka. Međutim, one nisu samo lepe za gledanje – korisne su i kao mera protiv falsifikovanja na savremenim novčanicama.
1986: Elektronski mikroskop
Nemac Ernst Ruska je izumeo elektronski mikroskop i tako nam omogućio da zavirimo u carstvu najmanjih čestica za koje se zna. Njegov mikroskop pokazuje tako žive prizore poput ovog (buva). Rezolucija je hiljadu puta veća od one koju ima uporedivi svetlosni mikroskop.
1988: Lagane elementarne čestice
Da, neutrino postoji. A uz pomoć akceleratora čestica, Amerikanci Leon Maks Lederman, Melvin Švarc i Džek Štajnberger su našli dokaze da ti ekstremno svetli blokovi materije postoje. Neutrino skoro nikada ne dolazi u dodir sa česticama na planeti Zemlji, što je bio glavni razlog zbog kojeg su ti eksperimenti bili skupi.
1989: Koliko je zaista sati?
Temelje najtačnijeg pokazivanja vremena postavio je Amerikanac Norman Remzi. On je pomogao stvaranje izuzetno tačnog pokazatelja vremena na svetu: atomskog sata. Nakon godinu dana, taj sat je „kasnio“ samo dvadesetpetim milijarditim delom sekunde. Četiri atomska sata se nalaze u Braunšvajgu u Nemačkoj i prema njima se podešava zvanično vreme u ovoj zemlji.
2007: Veliki hard diskovi u malom
Hard diskovi u laptop-računarima postaju sve manji i manji, a ipak uspevaju da skladište sve više i više podataka. Razlog? Ogromna magnetna otpornost. Ovaj efekat su otkrili Peter Grinberg iz Nemačke i Albert Fert iz Francuske i obojica su za to bili nagrađeni Nobelovom nagradom.
2009: Kablovski internet
Čarls Kuen Kao, američki fizičar kineskog porekla, razvio je kabl od optičkih vlakana. Informacije sa internet-stranica ili iz telefonskih razgovora pretvaraju se u ultra kratke bljeskove svetlosti, koji zatim ponovo bivaju dešifrovani u električne impulse na drugom kraju. Ti kablovi dostavljaju informacije brzo i, što je najbitnije, ne gube podatke usput.
2011: Naš univerzum se širi
Amerikanci Sol Perlmuter, Brajan Šmid i Adam Ris prvi su dokazali da se naš univerzum širi i to sve brže. Ta trojica naučnika ne mogu da kažu zašto se to dešava, ali ko god da uspe da odgovori na to pitanje će sigurno imati odličnu početnu poziciju na sledećoj dodeli Nobelove nagrade za fiziku.