Nobel za EU: Zaslužena nagrada ili loš vic?

Gotovo svakodnevno u Sredozemnom moru odigrava se drama: brodice prenatrpane izbeglicama iz severne Afrike plove u pravcu  italijanskog ostrva Lampeduze ili španskog kopna. Za mnoge među njima more je smrtonosna klopka. Snimci potonulih brodova, davljenika, umrlih od žeđi, gotovo su ritualni deo informativnih programa zapadnoevropskih televizija. Ali, za san o boljem životu u Evropi, hiljade ljudi su spremne da doslovno sve rizikuju. Od početka revolucija u severnoj Africi broj izbeglica je znatno porastao.

Često nemaju pravo ni da zatraže azil

Priliv očajnih migranata iz severne Afrike toliko hvaljenu Evropu bez granica dovodi pred težak ispit. Naime, zemlje Evropske unije već se godinama spore o stavu prema ilegalnim izbeglicama. Mišljenja o merama pomoći ili proterivanju veoma se razlikuju. Utoliko je Evropska unija samo ograničeno zaslužila Nobelovu nagradu za mir, ocenjuje Volfgang Grenc, generalni sekretar sekcije za Nemačku organizacije Amnesti internešenel. „Evropska politika zatvaranja granica snosi odgovornost za to što se ljudi dave u Sredozemnom moru“, kaže on za Dojče Vele.

Prema oceni Grenca, ovakvo stanje je nedopustivo. On pominje i aktuelnu situaciju na grčko-turskoj granici, gde su drastično pooštrene kontrole. „Ljudi koji su hteli da pobegnu u Evropu zbog nasilja i proterivanja u svojoj zemlji, sada se odlučuju za opasni put preko Sredozemnog mora. A kada ih pronađu u Sredozemnom moru, njima bi u jednoj zemlji članice EU trebalo obezbediti postupak za dobijanje azila. Ali, to se često ne dešava“, kaže Genc. Pošto su većina izbeglica uglavnom mladi muškarci između 16 i 30 godina koji traže posao, u Evropskoj uniji oni se vode kao ekonomski migranti a ne kao azilanti koji su morali da napuste domovinu zbog rata ili proterivanja. I zato, prema stavu EU, moraju da se vrate u zemlju porekla.

Diskriminacija manjina

Grenc je skeptičan i kada je reč o anti-diskriminatorskim smernicama EU koje bi članice trebalo da pretope u nacionalno pravo. Prilikom uvođenja smernica Brisel je učinio značajan korak, ali u praksi diskriminacija Roma i pripadnika ostalih manjina u brojnim zemljama EU i dalje je svakodnevica. „Romi nemaju svuda isti pristup obrazovnom sistemu, zdravstvenoj nezi, stambenom prostoru, tržištu rada“, kaže Grenc i dodaje da neke zemlje EU čak i ne preduzimaju korake protiv napada na Rome. „To je vrlo bolna tačka. EU će u buduće morati da preuzme napore u tom pravcu. Na tim primerima vidi se da Evropska zajednica često nije dorasla principima koje je sama sebi postavila.“

Protestno pismo Nobelovom komitetu

U svojim kritikama Grenc nije usamljen. Prema njegovim rečima, EU će verovatno najviše zaboleti to što su tri dobitnika Nobelove nagrade izjavila da EU nije zaslužila ovu nagradu. Nadbiskup Edmond Tutu, severnoirska aktivistkinja za mir Merid Magir i argentinski borac za građanska prava Adolfo Peres Eskivel pre nekoliko dana poslali su zajedničko pismo Nobelovom komitetu u Stokholmu. „Potpuno je jasno da EU ne spada u borce za mir kakve je zamišljao Alfred Nobel 1895. godine“, kaže se u pismu.

Čak su se i neki članovi evropskog parlamenta distancirali od dodele nagrade. „Došla sam sa trčanja kada je stigla vest. Zapitala sam se da li možda današnji datum u nekoj drugoj kulturi ima isti smisao kao 1. april kod nas pa je ovo aprilska šala. Da nije ovo neki vic?“, pitala se Franciska Keler, poslanica Evropskog parlamenta iz stranke Zelenih. Kelerova strahuje od takozvanog „efekta Obama“ – odnosno da se nagrađuje za nešto što treba da se desi u budućnosti a što EU možda uopšte neće biti u stanju da uradi.

Autori: Ralf Bozen / Mirjana Kine-Veljković
Odg. urednik: Nemanja Rujević