Njujork tajms piše po nalogu Kremlja?
16. avgust 2017.
Kada pitate Vitalija Suščevskog za optužbe protiv njegovog ranijeg poslodavca, on Vas odmah prekida. „To je laž“, kaže bivši rukovodilac proizvodnje mlaznih motora u firmi Pivdenmaš (nekada: Južmaš) iz ukrajinskog Dnjepra. Njujork tajms je u ponedeljak objavio izveštaj prema kojem nagli napredak Severne Koreje na planu raketne tehnologije može imati veze sa Pivdenmašom.
Pivdenmaš je finansijski uzdrman, pa su kriminalci i nekadašnji radnici mogli da prošvercuju u Severnu Koreju stare sovjetske raketne motore ili njihove delove, piše njujorški dnevnik. List se poziva na studiju eksperta za rakete Mihaela Elemana sa Međunarodnog instituta za strateške studije IISS u Londonu, te na procene tajnih službi SAD. U tekstu se ne navode nikakvi dokazi, već samo indicije.
Potpomognut tehnološki napredak
Eleman je analizirao slike novih severnokorejskih raketa srednjeg i dugog dometa tipa Hvasong 12 i 14 koje bi mogle imati potencijal da dosegnu SAD. Njegov zaključak: tako brz tehnološki razvoj u poslednje dve godine je bio moguć samo uz isporuke iz inostranstva, naime, iz bivšeg Sovjetskog Saveza. I nemački stručnjak za rakete Robert Šmuker sa Tehničkog univerziteta u Minhenu deli to mišljenje, mada izbegava da bilo koga konkretno okrivi.
Motor sa jednom komorom za sagorevanje podseća stručnjake na sovjetski model RD-250 koji je, doduše, imao dve komore, a proizvođen je 60-ih godina u firmi Energomaš kod Moskve.
Teško je dokazati da li je RD-250 proizvođen i u Pivdenmašu. Vitali Suščevski kaže da su ti motori sklapani u Rusiji, „u malim količinama“. Eleman navodi da su oni pravljeni i u Ukrajini. I svojoj IISS-studiji on piše da mora da su i u Rusiji i u Ukrajini ostale stotine, ako ne i više, takvih raketa. I da je moguće i da ih je Pjongjangu isporučila i Moskva.
„Mi nikada nismo proizvodili takve motore kakvi su prikazani u Njujork tajmsu“, kaže Suščevski koji je u Pivdenmašu radio gotovo pola veka. Penzionisani inženjer potvrdio je da su po završetku saradnje sa Moskvom, do kojeg je došlo zbog aneksije Krima, pogoni u Dnjepru ostali „praktično mrtvi“. I zvanični Kijev i Pivdenmaš demantuju izveštaj Njujork tajmsa. Eleman pretpostavlja da vlada u Kijevu nije ništa znala o mogućem švercu.
Senke prošlosti
To je prvi put da je nekadašnji proizvođač sovjetskih interkontinentalnih raketa tipa SS-18 osumnjičen da je prekršio sankcije UN i druge međunarodne sporazume. Pjongjang je, međutim, i ranije pokazivao interesovanje za ukrajinsku tehnologiju: 2012. su u Ukrajini osuđena dvojica Severnokorejaca koji su špijunirali u Pivdenmašu.
Godine 2002. bilo je novinskih izveštaja prema kojima je Ukrajina htela da isporuči Iraku moderne radarske uređaje. Kijev je to demantovao; a u Iraku nikad nisu nađeni radarski uređaji. No, ima slučajeva šverca oružja koji se mogu dokazati. Tako je 2005. bivši državni tužilac u jednom intervjuu priznao da je jedna grupa Ukrajinaca i Rusa 2001. godine ilegalno prodala Kini i Iranu ukupno 18 krstarećih raketa tipa AS-15.
Oleh Uruskij, bivši direktor Ukrajinske svemirske agencije, smatra da nije verovatno da se u ovom slučaju desilo nešto slično. Prema njegovim rečima, država ima dobro razrađen kontrolni sistem. No, on ne isključuje mogućnost kriminalnih radnji: „Zločin je moguć u svakoj sferi“.
Prst uperen u Moskvu
Posmatrači u Kijevu smatraju da članak u Njujork tajmsu može biti deo ciljane ruske kampanje. Tako Centar za armijske studije u jednoj analizi od utorka piše da američka publikacija nosi „znak informacionog napada na Ukrajinu“. Cilj je, između ostalog, da Rusija skrene pažnju sa „sopstvenih isporuka raketne tehnologije Severnoj Koreji“ i da se Ukrajina diskredituje, pre svega u očima SAD. „Rusija ima zajedničku granicu sa Severnom Korejom, pa može da isporučuje sve moguće, uključujući i kompletne mlazne motore“, kaže zamenik direktor Istraživačkog centra Mihailo Samus. Ukrajina, za razliku od Rusije, ima logističke teškoće.
Robert Šmuker kaže da nisu u pitanju samo motori. „Šta je sa raketama? Tu informacije same po sebi ne pomažu mnogo; potrebno je imati proizvodne pogone, tehničke preduslove i, pre svega, dobru proveru kvaliteta“, kaže taj ekspert. „Dakle, iz Ukrajine bi moralo da je stiglo mnogo više toga nego samo nekoliko motora“.