Nigerija - kolevka internet-kriminala

Svako je bar jednom dobio elektronsko pismo u kome piše da treba da doznači nekome novac da bi dobio čitav imetak. Takve poruke veoma često stižu iz Nigerije. Tamo radi specijalna Komisija za ekonomski i finansijski kriminal (EFCC) koja je sada ostvarila značajan uspeh u istrazi.

Vilson Uvudžaren retko kada ima razloga za radost - naposletku, on radi za EFCC, nigerijsku finansijsku policiju, koja isto tako retko pobeđuje u borbi protiv korupcije i prevare u državi. Zato je Uvudžaren ponosan. Jer, u lučkom gradu Port Harkuru, u mrežu mu se ulovila krupna riba. "Ovo hapšenje je jasna poruka kriminalcima", klaže. "Gde god da ste, šta god radili, naći ćemo vas. U slučaju ovog prevaranta po imenu Majk, Interpol nam je stavio na raspolaganje informacije tajnih službi, a zahvaljujući našoj tehnologiji, uspeli smo da ga uhvatimo".

Inteligentni virusi iz Nigerije

Zvuči kao sadržaj nekog holivudskog trilera. Nigerijac Majk je sa desetak sučesnika u Nigeriji, Maleziji i Južnoj Africi napravio prevarantsku mrežu na internetu. Njihove žrtve su pre svega mala i srednja preduzeća u SAD, Australiji, Kanadi, Indiji i Tajlandu. To su firme kojima je potreban internet za globalne poslove kojima se bave.

Majk i njegovi ljudi su hakovali elektronske adrese, i sa njih slali račune koji su izgledali kao pravi, pri čemu su dolazili i do brojeva bankovnih računa. Razvili su inteligentne računarske viruse, blokirali računare i praznili tekuće račune - u jednom slučaju čak 14 miliona dolara odjednom. Banda je uspela da tako ukrade ukupno 54 miliona evra. Pomagači u SAD, Kini i Evropi su zaduženi za pranje novca. Sve to se sada polako otkriva. Omar Mainasara, jedan od vodećih advokata u Nigeriji, kaže da je "kibernetički kriminal dosegao alarmantne razmere - ovi zločini prevazilaze naše moći poimanja. Ljudi praktično mogu da varaju druge ljude kako god im drago - neverovatno šta se dešava u Nigeriji."

"419 Fraud"

Majk je umešan u čitav niz kriminalnih aktivnosti po kojima je Nigerija postala poznata, pre svega u prevare sa portalima za nalaženje partnera, ili u prevare sa traženjem predujma koji će tobože onom koji plati omogućiti da dobije veliku sumu. Ova potonja se u nigerijskom pravosuđu zove "prevara 419" po članu tamošnjeg krivičnog zakonika. Da bi neko došao do navodne milionske sume na ime nasledstva, potrebno je da doznači sumu od oko 100-200 dolara za "uklanjanje poslednjih pravnih prepreka" i "sređivanje odgovarajućih formalnosti". Koliko god to izgledalo neverovatno, uvek se nađu ljudi koji nasedaju na takve poruke.

Velika ekonomska šteta

"Nisam iznenađen tim dešavanjima", kaže advokat Mainasara, "kiber-kriminal se ne zaustavlja na državnoj granici". On dodaje da je za žaljenje to što Nigerija još uvek nema mehanizme koji mogu da spreče te ilegalne aktivnosti. Doduše, ti mehanizmi postoje - predsednik Muhamadu Buhari je posvetio posebnu pažnju borbi protiv kiber-kriminala, jedan novi zakon bi trebalo da olakša policiji nadzor komunikacije na internetu, a dokumenti sa interneta će na sudovima biti priznavani kao dokazi.

Vlada strahuje da je slučaj Majka samo vrh ledenog brega. Već dugo opada broj stranih investitora koji hoće da posluju u Nigeriji - između ostalog, i zbog kriminala na internetu. Doduše, Nigerija, koja je najveća afrička privreda, profitira od buma digitalne infrastrukture, ali taj bum je doneo i prevarante. Prema zvaničnim podacima vlade, Nigerija svake godine gubi oko 390 miliona evra zbog prevara na internetu. To je gotovo jedan odsto bruto-društvenog proizvoda.