„Ništa nije sigurno, ali je slatko na kraju“
28. jul 2018.
Prosečna zarada u Srbiji iznosi 426 evra, sudeći prema najnovijim podacima za maj Republičkog zavoda za statistiku, dok bi trebalo uzeti u obzir da je medijana daleko niža od pomenute cifre. Preživeti u Srbiji sa tipičnom srpskom platom ravno je čarobnjaštvu.
Međutim, pojavila se nova klasa u Srbiji – uglavnom mladi stručnjaci koji su se izborili za bolje plaćen posao putem interneta. U prevodu, nisu se mrdnuli iz Srbije, a pobegli su od srpske plate.
Različite platforme za zapošljavanje – a često se pod time krije takozvani freelance, obavljanje raznih honorarnih poslova – kao što su Upwork, Toptal i Elance na kojima digitalni radnici imaju mogućnost da zarade daleko veće plate nego što bi to mogli radeći offline u Srbiji. Nalaženje poslova na tim portalima ne podrazumeva stalnog poslodavca već stalno takmičenje sa frilenserima iz celog sveta.
Da li je to neki Serbian dream, živeti tamo gde si navikao, okružen prijateljima i porodicom, a zarađivati daleko više od komšiluka? Ne baš. Drugu stranu medalje je prvi ispitao beogradski Centar za istraživanje javnih politika kroz projekat „Gig ekonomija u Srbiji: Ko su digitalni radnici iz Srbije i zašto rade na globalnim platformama?"
Iako je istraživanje i dalje u toku, Centar je preliminarne rezultate predstavio na Petoj svetskoj konferenciji ekonomske geografije na Univerzitetu u Kelnu. U aprilu i martu, kada su prikupljali podatke, od 16.000 registrovanih korisnika frilens platformi iz Srbije samo 465 korisnika je uspelo da sklopi posao i zaradi novac.
„Ono što smo čule iz razgovora sa digitalnim radnicima jeste da je posao težak. Jedna osoba mora istovremeno da traži posao, bude radnik, računovođa i da razmišlja kao menadžer i PR. U jednoj osobi ima toliko funkcija koje mi u tradicionalnom svetu vidimo kao odvojene“, kaže Jelena Šapić iz Centra za istraživanje javnih politika za DW.
Doduše, prema tim podacima oni koji zbilja rade zarađuju oko 2.000 američkih dolara mesečno. I to, prema ovom istraživanju jeste glavni motiv digitalnih frilensera. Sledeći najvažniji je nemogućnost pronalaska posla u lokalnoj sredini.
„Za tri nedelje zaradiš dovoljno za šest meseci"
Za 3D dizajnera Đorđa Đ. motivacija da postane frilenser bila je mogućnost da uz malo rizika onlajn zaradi mnogo više nego sedeći u srpskim firmama. Takođe, privuklo ga je ono što mnoge plaši – fleksibilno radno vreme.
„Od frilensa može jako dobro da se živi, ali je potrebno uložiti neko vreme i trud u to. Ništa nije sigurno, ali je slatko kad se na kraju sve kockice slože i zaradiš za tri nedelje novac od kog možeš komotno da živiš šest meseci. Naravno, nikad se ne zaustaviš na te tri nedelje, već ulećeš iz projekta u projekat“, objašnjava Đorđe.
Podaci istraživanja pokazuju da su frilenseri najvećim delom mladi između 26 i 35 godina, takođe, visoko obrazovani.
„Digitalni rad je važan fenomen, ali mislimo da ga treba posmatrati kroz prava radnika", kaže Branka Anđelković iz Centra. „Oni nemaju regulisan status o zaposlenju i samim tim nemaju već davno osvojena prava radnika kada je u pitanju socijalna zaštita. Pitam se kako će onda izgledati socijalna i zdravstvena zaštita, penzioni fondovi i budućnost te profesije."
Dodaje da ovo povlači i nedostatak interesa za sindikalno udruživanje usled nemogućnosti povezivanja radnika van interneta. Jedan broj digitalnih radnika registrovao je preduzetničku delatnost, međutim, oni koji nisu registrovani nemaju nikakav pravni status i ne mogu da pristupe sindikatima.
Nemogućnost podrške
Zašto je ovo bitno, pokazuje i primer grafičke dizajnerke K. Đ. koja je svoje iskustvo ispričala za DW: „Imala sam problem zbog spornog zakona da klijent ima pravo da zatraži povraćaj novca direktno preko svoje banke, u nekim zemljama čak i dve godine nakon transakcije. Upwork tu nije mogao ništa da uradi sem da zapreti klijentu da će biti suspendovan sa sajta. Na kraju mi je Upwork refundirao pomenuti novac, ali tek nakon što sam javno objavila na društvenim mrežama šta se dešava i zauzela se za sebe."
Ona dodaje da je Upwork reagovao tek nakon dve nedelje, iako je odmah obavestila odgovorne o novonastaloj situaciji i vređanju koje je doživela od klijenta. Upravo zbog nedostatka pravnog okvira koji štiti frilensere u Srbiji, dobijanje institucionalne pomoći nije bilo moguće.
„Većina dominantnih poslodavaca dolazi iz Britanije i Amerike. Radnik iz Amerike u svojoj zemlji jeste digitalni radnik, ali on ima pravni okvir koji ga štiti, dok naši radnici nemaju nikakvu zaštitu", kaže o tome Jelena Šapić.
„Živim lokalno, radim globalno"
Postavlja se pitanje da li potencijal koji Srbija ima u znanju može da doprinese srpskoj ekonomiji. Oni koji rade za strane klijente postaju deo globalnog ekonomskog prostora, dok novac troše na lokalu. „Živim lokalno, radim globalno" odražava realnost velikog broja ljudi, ne samo u Srbiji.
„To u stvari korespondira sa glavnom tezom koju Srbija u poslednje vreme ima – da rad preko interneta može da bude odskočna daska za bolje ekonomsko pozicioniranje kako na nivou ličnih zarada, tako i na nivou BDP-a“, objašnjava Anđelković za DW.
S druge strane, povećava se ekonomska nejednakost sa „običnim“ radnicima iz Srbije. Međutim, nejednakost je primetna i na samoj platformi. Frilenseri iz Srbije i Amerike ne nadmeću se za posao nudeći istu cenu rada. Oni iz razvijenijih zemalja bolje su plaćeni.