1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

"Nećemo pleniti Vašu naftu"

20. februar 2017.

Američki ministar odbrane Džejms Matis je došao u nenajavljenu posetu Iraku gde je malo ublažio prethodno izrečene stavove predsednika Donalda Trampa.

https://p.dw.com/p/2XvXu
Irak US-Verteidigungsminister Jim Mattis | Ankunft in Bagdad
Foto: Getty Images/AFP/T. Watkins

Američki ministar odbrane Džejms Matis je, prvi put otkako je na toj funkciji, posetio Irak. Tamo je relativizovao izjave predsednika SAD Donalda Trampa. SAD nisu tamo da bi plenile iračku naftu, rekao je Matis novinarima prilikom leta za Bagdad. Tako je on reagovao na rezerve Iračana kada je reč o izjavama predsednika Donalda Trampa. „U Americi smo generalno uvek plaćali naftu i gas", rekao je Matis: „Siguran sam da ćemo to činiti i ubuduće."

Tramp je u januaru pred predstavnicima CIA izjavio da su SAD 2003. godine posle svrgavanja Sadama Huseina treblo da zaplene iračku naftu. I da će za to možda da se pruži neka druga šansa. Irački premijer Hajdar al Abadi je odbacio takva razmišljanja.

Ovo nije prvi put da se Matisova gledišta razlikuju od Trampovih. Tako je predsednik već morao da prizna da ministar ne deli njegovo mišljenje o primeni mučenja pri saslušanjima.

Matis je zadužen za novu strategiju protiv IS

Matis hoće da se prilikom svoje nenajavljene posete Iraku iz prve ruke informiše o borbi protiv terorističke organizacije IS. Tramp je ovlastio Matisa da razradi novu strategiju protiv IS; ministar će sledeće nedelje morati da iznese tu strategiju kako bi bila ubrzana borba protiv terorizma.

Trenutno SAD podržavaju iračku vojsku i njene saveznike u borbi za Mosul koji se još uvek nalazi u rukama IS. Iračani su juče počeli ofanzivu sa ciljem da oslobode zapadni deo grada.

Matis je u Irak otputovao posle kraće posete Abu Dabiju, pre koje je boravio u Minhenu na Konferenciji o bezbednosti. Za razliku od stava prema Iraku, kada je reč o NATO, Matis je potpuno na liniji predsednika Trampa i zahteva da članice Alijanse povećaju svoj novčani doprinos ili će, u suprotnom, SAD smanjiti svoj – to bi za Nemačku značilo dodatnih 24 do 25 milijardi evra godišnje. Oko toga će svakako tek biti problema.