Neotporni na političke pakosti
16. jul 2018.
DW: Profesore Fogl, da li imate osećaj da se ton na nemačkoj političkoj sceni poslednjih godina zaoštrio?
Jozef Fogl: Ne po svaku cenu, ali resentiman je ponovo postao najvažniji politički resurs. On se eksploatiše kroz oštre neprijateljske izjave, gestove diskriminacije i reciklažu nacističkog nasleđa.
Izložena zloba sada se – između Rima i Minhena – povezuje s realističnim nadanjima da će se dobiti naklonost birača: bilo da se radi o glasnom najavljivanju otvaranja centara za deportaciju ili o slavlju zbog toga što pomoć na otvorenom moru izostaje.
Koji su razlozi za to?
Još krajem osamdesetih godina, takozvane hrišćanske partije u Nemačkoj uvrstile su u predizborne kampanje temu „stranci“. I tada se radilo čisto o očuvanju moći. Onda su usledili Rostok-Lihtenhagen (od 22. do 26.8.1992. ekstremni desničari u Rostoku napadaju centar u kojem su smeštene izbeglice, prim. red), poooštravanje paragrafa za postupak dodele azila, ubistva u Zolingenu… Tu dakle postoji jedna dugo praktikovana rutina.
Na to dolaze masovni eksperimenti u današnjim konkurentskim društvima. Sa atomističkim raspadom miljea solidarnosti, ona postaju neotporna prema mobilizaciji političkih pakosti. I možda bi tu trebalo dodati i prosperitetnu srednju klasu koja je postala anestezirina ili indolenta prema stvarnosti na periferiji odnosno u socijalno gadnim zonama.
S druge strane, mnogim građanima nedostaje direktno sučeljavanje u politici, previše je „maženja“, premalo jasnog govora. Da li se današnji političari više nego ranije kriju iza praznih reči?
Ne. Međutim, linije sukoba su se promenile. Dok se još pre dve, tri godine radilo o borbi za emancipaciju i socijalno izjednačavanje, o ostvarivanju demokratskih prava, danas čovek stoji leđima naslonjen na zid, braneći vrednosti koje nestaju. Uz to, nove snage su postale nadmoćne. Okretanje protiv diktata finansijskog režima samo je proizvelo gest nemoći i kapitulacije.
Kakvu ulogu u političkoj debati imaju velike televizijske tok-šou emisije?
Katastrofalnu. Poznati voditelji proizvode mišljenja i raspoloženja svojim mišljenjima i raspoloženjima. Na razvoj afekata odgovara se pojačanim razvojem afekata. To je dobro plaćena politička pornografija i novinarska dezinformacija.
Da li mislite da bi broj političkih tok-šou emisija u Nemačkoj trebalo da se smanji?
Ukinuti ih.
Da li Vam spontano pada na pamet neka zemlja ili društvo na čiju kulturu dijaloga bi Nemačka mogla da se ugleda?
Možda na Portugaliju. Tamo ekstremni desničari i ksenofobi imaju samo 0,5 odsto podrške, a aktuelna vlada vrlo decentno, tiho, ali uspešno sprovodi strogu politiku štednje koju nameće EU. I takozvana kultura sučeljavanja mogla bi značajno da profitira ukoliko se na svim kanalima ne bi akustički pojačavali desničarsko radikalni tonovi.
Prof. dr Jozef Fogl je šef katedre za noviju nemačku literaturu i nauku o kulturi u kombinacije sa medijama na Univerzitetu Humbolt u Berlinu. U svojim radovima bavi se istorijom i teorijom znanja, između ostalog, na primeru finansijskog kapitalizma.