Neonaci-ubistva: Više pitanja nego odgovora

Pre godinu dana u Ajzenahu je opljačkana jedna banka. Pljačkaši su sa plenom od 70.000 evra pobegli na biciklima. Policija je uz pomoć svedoka došla do korisnih informacija. Već dva sata nakon pljačke, policija je na tragu kriminalaca i približavaju se auto-kamp kućici koju ubrzo obavija plamen. U ostacima izgorelog vozila, policija otkriva leševe dvojice muškaraca koji su počinili samoubistvo. Radi se o dvojici neonacista koji su 1990-ih otišli u ilegalu - Uveu Mundlosu i Uveu Bonhartu.

U tom trenutku niko još ne sluti razmere tog zagonetnog slučaja. Tokom istrage, policajci nalaze više komada oružja, između ostalog i pištolj kojim je u aprilu 2007. godine u Hajlbronu ubijena policajka Mihele Kizeveter. Cela stvar postaje još misterioznija kada istog dana, u poslepodnevnim časovima, nakon eksplozije izgori kuća u Cvikauu u kojoj su dvojica pljačkaša živela sa ženom po imenu Beate Čepe.

Ključni dokaz

U ruševinama kuće istražioci nalaze video-snimak na kojem se njegovi autori hvale ubistvima počinjenim od septembra 2000. Njihove žrtve su, pored policajke iz Hajlbrona, devet muškaraca sa stranim poreklom. Taj neukusni video predstavlja ključ kojim je razotkrivena serija ubistava koja je policiju već dugo dovodila do očaja. Odjednom postaje jasno da iza ubistava osam malih preduzetnika turskog porekla i jednog Grka verovatno stoji teroristički trio koji sam sebe zove „Nacionalsocijalističko podzemlje“ (NSU).

Motiv tih zločina je, dakle, mržnja prema strancima – zločinački rasizam. Pre tih saznanja, istražni organi bili su prilično uvereni da se radi o osvetničkim obračunima u mafijaškom miljeu kojim dominiraju turski migranti. To uverenje odražavalo se i u medijskom izveštavanju o seriji zločina – neukusno se govorilo o „Doner-ubistvima“ („kebab-ubistvima“). To u kojem smeru je policija tragala, potvrđuje i ime specijalnog istražnog tima – „Bosfor“.

Ostavka šefa tajne službe

Jedanaest godina nakon prvog ubistva NSU, šokirana javnost saznaje da je neonacistički trio putovao po zemlji, pljačkao banke i likvidirao najmanje deset ljudi. Šok je utoliko veći što su zločini možda mogli da budu sprečeni. Naime, počinioci tih zločina bili su još od 1990-ih poznati nemačkoj nacionalnoj tajnoj službi – Službi za zaštitu ustavnog poretka. Uprkos intenzivnom praćenju izgubio im se trag.

Već mesecima se više državnih i pokrajinskih parlamentarnih istražnih odbora bavi rasvetljavanjem grešaka i propusta bezbednosnih službi. Dugogodišnji predsednik Savezne službe za zaštitu ustavnog poretka (BfV) Hajnc From podneo je ostavku. Povod je bila akcija uništavanja važnih dokumenata za koju on, navodno, nije znao.

Kancelarka Angela Merkel obećala je porodicama žrtava potpuno rasvetljavanje okolnosti pod kojima su se zločini dogodili. „Sramota me je i tužna sam“, rekla je pod utiskom nezamislivih zločina. Na centralnoj komemoraciji 23. februara u Berlinu, izjavila je da činjenica da su ubice godinama bile tražene u krugovima porodica žrtava „izaziva teskobu“. „Zato Vas molim za oproštaj“, obratila se Merkel rodbini žrtava.

U međuvremenu se po nalogu vlade, bivša berlinska poverenica za strance Barbara Jon brine za porodice žrtava. Pored psihološke podrške, ona koordinira i materijalnu pomoć poput penzije žrtava.

Jačanje rasizma?

Nedavno se Barbara Jon, zajedno sa predsednikom turske zajednice u Nemačkoj, Kenanom Kolatom, javno žalila na jačanje rasizma u Nemačkoj. Oboje nisu sigurni da su iz razotkrivanja terorističke ćelije NSU izvučene prave pouke. Barbara Jon kritikuje zatvoreni svet bezbednosnih organa i tvrdi da je nužna pre svega promena mentaliteta koji u njima vlada. Kolat, pak, ide još dalje i traži raspuštanje nacionalne tajne službe, Službe za zaštitu ustavnog poretka, u obliku u kojem ona sada postoji. „Ona ugrožava demokratski državni poredak“, smatra Kolat.

Pravosudno, serija zločina je još na početku procesa ravetljavanja. Jedina još živa glavna osumnjičena – Beate Čepe već skoro godinu dana nalazi se u zatvoru. Ona se predala policiji četiri dana nakon razotkrivanja ćelije NSU, ali odbija da dâ iskaz. Očekuje se da će Državno tužilaštvo uskoro podići optužnicu.

Rasprava o zabrani NPD

Tekom istrage o okolnostima pod kojima su se dogodili zločini NSU, pažnja je ponovno usmerena i na Nacionaldemokratsku stranku Nemačke (NPD). Tu stranku, koja ne skriva svoje desničarske stavove, mnogi poznavaoci ekstremističke scene smatraju političkom polugom desničarskog miljea spremnog na nasilje. Izvesno je da su veze između NPD-a i NSU-a postojale. Stručnjaci se, međutim, spore oko pitanja da li su one dovoljne da bi se NPD-u mogao dokazati „agresivno-borbeni“ stav prema demokratskom državnom poretku. Ministri unutrašnjih poslova na saveznom i pokrajinskim nivoima nameravaju da još tokom ove godine odluče o tome hoće li Saveznom ustavnom sudu biti predat drugi zahtev za zabranu NPD-a. Nadležni organi već mesecima prikupljaju dokazni materijal. Prvi pokušaj zabrane stranke koja je osnovana 1964, propao je pre osam godina zbog prevelikog broja „krtica“ nemačke tajne službe na vodećim položajima NPD-a.

Rasvetljavanje okolnosti zločina terorističke ćelije NSU, sigurno će još dugo zaokupljati pažnju Nemačku. Rodbina žrtava nestrpljivo iščekuje pre svega skori početak procesa protiv Beate Čepe i drugih osumnjičenih. „Naša duboka želja za potpunim rasvetljavanjem događaja, biže uslišena tek kada budu izrečene sudske presude“, izjavio je za novine Kerim Simsek. Njegov otac Enver bio je prva žrtva desničarskih terorista iz Cvikaua. Taj cvećar ubijen je 9. septembra 2000. u Nirnbergu.

Autori: Marsel Firstenau / Dunja Dragojević
Odgovorni urednik: Ivan Đerković