Nemci nemaju poverenja u Ursulu fon der Lajen
5. jul 2019.
Na opšte iznenađenje, šefovi država i vlada Evropske unije predložili su nemačku ministarku odbrane Ursulu fon der Lajen za naslednicu Žan-Kloda Junkera. To da li će ona i postati predsednica Evropske komisije, sada zavisi od Evropskog parlamenta. I to je ispravno, smatra većina državljana Nemačke: 71 odsto njih slaže se s tim da bi poslednju reč trebalo da ima parlament, a ne šefovi država.
U najnovijoj anketi „Dojčlandtrend“, koju svakog meseca po narudžbini javnog servisa ARD sprovodi Nemački institut „Infratest dimag“, građani su pitani da li je Ursula fon der Lajen prava žena za mesto predsednice Evropske komisije. Čak 56 odsto ispitanika odgovorilo je sa „Ne“, a samo 33 procenta smatra da je nemačka ministarka dobar izbor za tu funkciju.
U Berlinu je ministarka pod političkim pritiskom. Optužuju je da je nezakonito dodelila višemilionske ugovore spoljnim firmama. Istražna komisija bavi se takozvanom „Aferom konsultanata“. Samo su pristalice nemačkih liberala (FDP) tesnom većinom mišljenja da bi Fon der Lajenova bila dobra predsednica Evropske komisije. Članovi demohrišćana (CDU/CSU) su po tom pitanju podeljeni.
Protiv su se izjasnile pristalice socijaldemokata (SPD), Levice i Alternative za Nemačku (AfD). Samo jedan od pet ispitanika podržao je Fon der Lajenovu. Posebno veliki skepticizam prisutan je među mlađim građanima, do 34 godine, ali je i među starijim ljudima skepsa prema Ursuli fon der Lajen veća od poverenja.
Debata o spasavanju izbeglica na Mediteranu
Privremeno hapšenje nemačke kapetanke „Si-voča 3“ Karole Rakete ponovo je pokrenulo raspravu o evropskoj izbegličkoj politici i tretmanu izbeglica u nevolji na Mediteranu. Nemačka kapetanka prošlog vikenda je bez dozvole uplovila sa svojim brodom u luku italijanskog ostrva Lampeduza, nakon čega su tamošnje vlasti, između ostalog, protiv nje pokrenule postupak i optužile je za podsticanje ilegalne migracije.
Taj postupak većina nemačkog stanovništva posmatra kritično: tri četvrtine Nemaca izrazile su se protiv krivičnog gonjenja onih koji spasavaju izbeglice u nevolji. To što Italija aktivistima koji spasavaju izbeglice odbija da dozvoli pristup lukama, 70 procenata ne smatra ispravnim.
Pri tom, privatne inicijative koje spasavaju izbeglice iz Mediterana dobile su većinsku podršku (72%). Žene češće od muškaraca pozitivno ocenjuju privatno spasavanje izbeglica (80:64) i češće kritikuju restriktivni stav Italije (79:60).
Skoro dve trećine (64%) ispitanika smatra da je pogrešno to što je Evropska unija obustavila pomorsku misiju „Sofija“ za spasavanje izbeglica na Mediteranu. Takođe, većina građana (88%) podržava promene u evropskim pravilima o azilu. Zemlje EU na spoljnim granicama trebalo bi da budu opuštenije, a izbeglice bi trebalo da budu raspoređene što je moguće ravnomernije u sve države-članice.
Drugačiji stav prema spasavanju izbeglica na Mediteranu zastupaju samo pristalice desničarsko-populističke AfD. Oni su u 65 odsto slučajeva protiv privatnog pomorskog spasavanja izbeglica i 68 odsto njih smatra da je restriktivni stav Italije ispravan.
Nezadovoljstvo zaštitom klime
Jedna od tema aktuelne ankete bila je i zaštita klime. Među stanovništvom raste sumnja u to da se važni društveni akteri s tim u vezi dovoljno angažuju. Dve trećine ispitanika kritikuje napore stanovništva, ali i zalaganje Evropske unije, Savezne nemačke vlade i kompanija u Nemačkoj kao nedovoljne. Najočiglednija kritika upućena je na adresu međunarodne zajednice.
Za poboljšanje zaštite klime izrazila se velika većina nemačke populacije (92%) u korist dalje izgradnje obnovljivih izvora energije, uvođenja poreza na kerozin (68%) i bržeg izlaska iz proizvodnje električne energije iz uglja (64%). Uvođenje poreza na ugljen-dioksid, međutim, podržava samo 39 odsto ispitanika. Nemci su još eksplicitnije protiv toga da kupovina i održavanje motora sa unutrašnjim sagorevanjem bude skuplje. Samo 24 procenta njih to smatra ispravnim.
Kada bi u nedelju bili održani izbori…
Sumnje u to da li se dovoljno radi na zaštiti životne sredine i klime povećavaju se sa nivoom obrazovanja i očekivano su posebno izražene među pristalicama Zelenih i Levice. Međutim, dok levičarska stranka od toga nema političku korist, popularnost Zelenih nastavlja da raste. Oni su, kao i prethodnog meseca, najjača stranka u anketi.
Samo troje od deset građana trenutno je zadovoljno radom Savezne vlade Nemačke. Pritom se popularnost kancelarke Angele Merkel se ne smanjuje. Ona je i dalje najpopularnija političarka i 54 odsto anketiranih zadovoljno je njenim radom. Podrška lideru Zelenih Robertu Habeku porasla je na 37 procenta, a nova predsednica CDU Anegret Kramp-Karenbauer i dalje gubi: samo 22 posto ispitanih dalo joj je pozitivnu ocenu.
Neonacisti napreduju
Nakon ubistva predsednika gradske uprave Kasela, Valtera Lubkea, raspravlja se o tome kako se postaviti prema desničarskom ekstremizmu u Nemačkoj. Dve trećine stanovništva izrazilo je zabrinutost zbog toga „što bi desničarski ekstremisti mogli da promene državu“ i smatra da su desničarske ekstremističke pozicije u poslednje vreme postale društveno prihvatljivije.
Iako 66 odsto građana uočava nedostatke u borbi protiv desničarskog ekstremizma, takva kritika ređe se čuje nego recimo 2011. godine, kada se, nakon eliminacije terorističke ćelije NSU, još uvek oko 80 odsto ljudi žalilo na suviše blag pristup prema desničarskim ekstremistima.
Velike razlike po tom pitanju postoje među pristalicama AfD-a i Zelenih. Svi se slažu u tome da bi snage bezbednosti trebalo da dobiju više ovlašćenja za nadgledanje komunikacije na internetu i društvenim medijima – ali to većinski odbacuju pristalice Levice.
Koji teror je opasniji?
Što se tiče politički motivisanog nasilja, glavna opasnost, prema mišljenju građana, dolazi od desničarskih ekstremista (71%). Postoji i zabrinutost zbog islamističkog terora (60%). Opasnost koju predstavljaju levičarski ekstremisti 41 odsto anketiranih ocenilo je kao prilično veliku.
Značajna odstupanja u vezi te teme postoje kod pristalia AfD. Dok pristalice većine drugih stranaka najveću opasnost vide u desničarskom ekstremizmu, pristalice Alternative za Nemačku smatrju da je islamistički teror daleko najveći rizik.