Nemačko javno mnjenje: Ukrajina sama da odluči o pregovorima

Ne nazire se kraj ruskog agresorskog rata u Ukrajini, čak ni godinu nakon početka invazije na Ukrajinu 24. februara 2022. Bezbroj razrušenih gradova, mrtvih i ranjenih vojnika i civila. Rusija trenutno zauzima petinu teritorija Ukrajine, a njen predsednik Vladimir Putin želi više. Istovremeno, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski naglašava da je cilj ponovo osvojiti kompletnu teritoriju pod ruskom okupacijom, uključujući i Krim. Ipak, i rat protiv Ukrajine će nekada biti završen – eventualno za pregovaračkim stolom.

Koji bi bili preduslovi za okončanje ukrajinskog rata? Odgovor na to pitanje je, na zahtev emisije „Dnevne teme“, Prvog programa nemačkog javnog servisa ARD, potražila agencija za istraživanje javnog mnjenja „infratest-dimap“ u svojoj reprezentativnoj i redovnoj anketi „Nemački trend“. U februaru 2023. anketirana je 1.311 osoba s pravom glasa.

Velika većina, 73 odsto, smatra da bi Ukrajina sama trebalo da odluči kada će se uključiti u pregovore s Rusijom. Oni smatraju da na tu odluku ne bi trebali uticati iz SAD ili Evrope. S tim se načelno slažu pristalice svih stranaka, a podrška tome naročito je velika među Zelenima (83%).

-pročitajte još: Nemci dugoročno vide Ukrajinu u NATO

U okviru istraživanja želelo se takođe i da se sazna mišljenje o tome treba li Ukrajina da ustupi teritorije u zamenu za mirovni sporazum s Rusijom. Samo manjina, 35 odsto, smatra da bi Ukrajina to trebalo da učini. Takav stav posebno je raširen među pristalicama opozicione desničarko-populističke stranke Alternativa za Nemačku (64%). Većina od 54 procenta je protiv bilo kakvog ustupanja teritorija. Takav stav zastupaju pre svega pristalice vladajućih Zelenih i Socijaldemokrata (SPD).

Iako je šok bio veći u prvom periodu nakon izbijanja rata, ljudi su i dalje zabrinuti zbog posledica rata po njihove živote. Tako 58 odsto njih strahuje da bi Nemačka mogla da bude uvučena u rat, a 69 procenata smatra da bi ekonomska situacija u Nemačkoj mogla da nastavi da se pogoršava.

U poslednje vreme bilo je mnogo kontroverzi oko pitanja isporuke oružja. Ljudi su na godišnjicu početka rata u Ukrajini izašli na ulice demonstrirajući za i protiv tih isporuka. Najveća grupa nemačkih građana (47%) isporuku oružja Ukrajini smatra primerenom reakcijom. Istovremeno, prevladava mišljenje da dosadašnji napori Nemačke da okonča rat ne idu dovoljno daleko (53%).

Ministar Pistorijus najpopularniji

U ratnim vremenima građanima je posebno važno to ko je na čelu Ministarstva odbrane? Od pre mesec i po dana to je socijaldemokrata Boris Pistorijus, kojeg većina građana pre preuzimanja te dužnosti nije ni poznavala. Svojom aktivnošću, otvorenošću, odlučnošću i dobrim vezama sa vojskom, Pistorijus je za veoma kratko vreme uspeo da se popne na vrh liste popularnosti među nemačkih političara. Njegovim radom zadovoljno je 52 odsto ispitanih, a slede političara Zelenih, ministarka spoljnih poslova Analena Berbok (47%) i ministar privrede Robert Habek (41%). Radom socijaldemokratskog kancelara Olafa Šolca zadovoljno je 38 odsto anketiranih.

Nemački kancelar ovih nedelja mnogo putuje, posećuje vodeće lidere širom sveta. On se između ostalog u Vašingtonu sastaje i sa Džozefom Bajdenom i to je drugi put da američki predsednik primio nemačkog kancelara u Beloj kući. Kada je reč o podršci Ukrajini u ratu, te dve zemlje su najbliži partneri.

Kancelar Šolc i ministarka spoljnih poslova Berbok žele da iznova definišu nemačku spoljnu politiku i zato traže bliže saveznike. Nakon napada na Ukrajinu Rusija više nije partner, a porasla je i skepsa zbog velike ekonomske, pa i političke zavisnosti od Kine – iako se ta zemlja predstavlja kao mogući posrednik u ukrajinskom ratu. Ako Nemce pitate za najpouzdanijeg partnera u svetu, 59 odsto odgovara da su to SAD, drugo mesto zauzima Ukrajina sa 47 procenata, a sledi Indija s 33 odsto. Kina je važan spoljnopolitički partner za samo osam odsto Nemaca.

Rekordna podrška za opozicione Demohrišćane

Spoljnu politiku u velikoj meri određuje vladajuća koalicija SPD-Zeleni-FDP. U oceni rada nemačke vlade nije bilo gotovo nikakvih promena u odnosu na prethodno istraživanje. Jedna trećina se izrazila pozitivno, dve trećine ima kritike na račun vlade. Od te ocene opozicija profitira.

Ako pitate Nemce za koju bi stranku glasali da su izbori za Bundestag ovog vikenda, dobija se odgovor da Demohrišćani (CDU/CSU) imaju najveću podršku i to najveću u poslednje dve godine: 31 odsto, odnosno četiri procenta više u odnosu na prethodno istraživanje. S druge strane, tri stranke vladajuće koalicije, beleže pad: SPD bi dobila 18 odsto (-2). Zeleni 17 procenata (-1), a FDP šest odsto (-1). Vrednosti za opozicionu Alternativu za Nemačku (AfD) se gotovo ne menjaju: 14 odsto (-1). Takođe opoziciona Levica mogla bi da računa na pet odsto glasova (+1).

Nemačka je još daleko od jednakosti

Nemačka vlada već dugo planira rad na onom što Analena Berbok naziva „feministička spoljna politika“. Šefica diplomatije predstavila je ove sedmice svoj koncept te politike, a on predviđa da se ženama dâ veća važnost.

Datum predstavljanja nove, „feminističke spoljne politike“ pažljivo je biran – samo nekoliko dana prije 8. marta, Međunarodnog dana žena koji ima za cilj da se svetska pažnja usmeri na neravnopravan tretman žena. Ipak, u mnogim delovima sveta, pa i u Nemačkoj, ravnopravnost polova još uvek je više san nego stvarnost. Na primer, nemački Savezni zavod za statistiku utvrdio je da žene u Nemačkoj u proseku zarađuju 18 odsto manje od muškaraca po satu rada.

Čak 77 procenata žena oseća se zapostavljeno kada je reč o plati. Žene se takođe vide u izrazito nepovoljnom položaju po pitanju osiguranju u starosti (77%) i brizi za rodbinu (69%). I većina muškaraca to tako vidi – ali mišljenja muškaraca i žena u velikoj meri se razlikuju kada je reč o popunjavanju rukovodećih pozicija ženama. Ispitivanja agencije „infratest-dimap“ pokazala su da samo 47 procenata muškaraca smatra da su žene u nepovoljnijim položaju. Žene to vide sasvim drugačije: njih 61 odsto smatra da jesu.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.