Nemačka razmišlja o nabavci izraelske Gvozdene kupole

Islamistički Hamas je prošlog maja ispalio hiljade raketa na Izrael. No, velika većina je uništena još u vazduhu. Izraelski protivraketni odbrambeni sistem „Gvozdena kupola“ (Iron Dome) ponovo je dokazao svoju efikasnost.

Sada, kada ruske rakete padaju u Ukrajini, u neposrednoj blizini teritorija NATO, nemački političari razmišljaju o kupovini tog sistema za odbranu. Kancelar Olaf Šolc potvrdio je ono o čemu je prethodno pisalo list „Bild“: „To jeste definitivno jedna od opcija“, rekao je, a kasnije i razjasnio: „Moramo da se pripremimo jer imamo komšiju koji je trenutno spreman da upotrebi nasilje kako bi ostvario svoje interese. Zato moramo da budemo dovoljno jaki da se to ne dogodi.“

-pročitajte još: Gvozdena kupola – životno osiguranje Izraelaca

Nadstranačka saglasnost

U međuvremenu je jedna delegacija Odbora za odbranu Bundestaga otputovala u Izrael kako bi se upoznala s tim sistemom za odbranu. Plan vezan za protivraketni odbrambeni štit nailazi na široko odobravanje u svim strankama. „To je strateški odgovor na latentnu pretnju Rusije, između ostalog i nama“, rekao je Fridrih Merc, lider opozicionih demohrišćana (CDU), u ponedeljak (28.3.).

Smatra se da je malo verovatan direktan napad Rusije na Nemačku ili druge zemlje NATO. Međutim, stručnjaci za odbranu procenjuju da je za uverljivo odvraćanje potrebna bolja oprema.

Mari-Agnes Štrak-Cimerman, predsednica Odbora za odbranu nemačkog Bundestaga, naglašava da je protivvazdušna odbrana deo važnog sistema odvraćanja – zajedno sa najavom da će nemačko vazduhoplovstvo (Luftvafe) nabaviti američke F-35, avione sposobne za nošenje i nuklearnog oružja. „Kupovina će možda morati da se obavi veoma brzo, ali potrebno je detaljno o svemu razgovarati“, rekla je Štrak-Cimerman, koja trenutno boravi u Izraelu u sastavu nemačke delegacije.

Pritom valja imati na umu da će modernizacija nemačke vojske, koja se nalazi u lošem stanju, trajati godinama.

Nijedan sistem nije idealan

No, kao i uvek, kada detalji nisu poznati, onda se javljaju nagađanja. I dolazi do zbrke. U nemačkim medijima, a to dopire i od nekih političara, izraz „Gvozdena kupola“ koristi se kao naziv za kompletnu protivvazdušnu odbranu. Ali izraelska „Gvozdena kupola“ je veoma specifičan sistem, konstruisan za veoma specifičnu situaciju.

Njegov osnovni cilj jeste da presreće improvizovane i druge rakete kratkog dometa ispaljene na Izrael direktno s granica zemlje, a od strane Hamasa ili drugih islamističkih grupa.

„Gvozdena kupola koja je dizajnirana za odbranu od projektila kratkog dometa u ograničenom području kao što je grad, uopšte nema smisla za Nemačku“, kaže za DW Štefi Krist, portparolka poslanika CDU u Bundestagu Roderiha Kizevetera.

Kizeveter, bivši pukovnik, kritikovao je planiranu kupovinu tog protivraketnog odbrambenog sistema. „Umesto da ulažemo milijarde u Gvozdenu kupolu koja je potrebniji našim susedima, trebalo bi bolje da opremimo nemačku vojsku i civilnu zaštitu.“ Bilo bi, kaže, pogrešno trošenje resursa ako bi Nemačka sada uložila milijarde u samo nacionalni protivvazdušni odbrambeni sistem.

Nemačka je zainteresovana za još jedan izraelski sistem – „Strela 3“ (Arrow 3). „On je razvijen kako bi se koristio protiv iranskih projektila dometom 1.500 kilometara“, objašnjava stručnjak za bezbednost Andreas Floken za javni servis NDR. „Taj sistem bi verojatno mogao da presretne i ruske rakete Iskander koje su navodno stacionirane u Kalinjingradu.“ Ta ruska eksklava između Poljske i Litve udaljena je samo 700 kilometara od Berlina.

Uključivanje saveznika

Mnogi poslanici Bundestaga podržavaju kupovinu sistema kao što je „Strela 3“, tim pre što je on već dostupan na tržištu. No pritom je važno, kako naglašavaju, u svako poboljšanje nemačke protivvazdušne odbrane uključiti i nemačke susede u Evropi.

U slučaju sistema „Strela“ to bi moglo da funkcioniše tako da radar stacioniran u Nemačkoj otkriva i lansiranje raketa usmerenih na saveznike i potom im daje potrebne podatke za odbranu. Međutim, te zemlje bi morale da postave svoje baterije za protivraketnu obranu kako bi eliminisale projektile koji doleću.

Za sada, međutim, zbog njihove velike brzine i promenljive putanje ne postoji pouzdana odbrana od hipersoničnog oružja kakvo je Rusija već koristila i u Ukrajini.

Izbeći novu trku u naoružanju

Odbrana od raketnog napada izuzetno je komplikovana. Takav napad se vrši s velikim brojem projektila istovremeno, kako bi se odbrana nadvladalo već pukom masom nadolazećih raketa. A čak i jedan projektil bi mogao da ima razorne posljedice, naročito ako bi se koristilo nuklearno oružje.

Kao negativan primer spominje se „Strateška odbrambena inicijativa“ (SDI), bivšeg američkog predsednika Ronalda Regana iz 1980-ih godina. Reč je o programu u koji je uloženo 120 milijardi dolara, a ideja je bila da se stvori neprobojan štit nad Sjedinjenim Državama koji bi uključivao svemirske infracrvene satelite za osmatranje, super brze projektile presretače i visokoenergetske laserske topove. Taj projekt je okončan početkom 1990-ih, a da nikada nije zaživeo.

Političari koji se bave pitanjima bezbednosti i odbrane iskoristili su neuspeh SDI kao argument za tvrdnju da sporazumi o kontroli naoružanja nude najbolju zaštitu od takvih napada.

No u međuvremenu je nekada gusta mreža ugovora o kontroli naoružanja postala prožeta rupama. Gotovo da više nema ograničenja ni za SAD, ni za Rusiju da razvijaju i primenjuju konvencionalno i nekonvencionalno oružje, a zemlje poput Kine ionako nisu ni bile vezane ugovorima. Rusija je često kritikovala i ukazivala na to da raketna odbrana podriva ravnotežu snaga i da bi mogla da dovede do nove trke u naoružanju.

Da li je odbrana oblik militarizacije?

U Nemačkoj se već raspravlja o tome treba li poboljšanje protivvazdušne odbrane smatrati „naoružavanjem“ i „militarizacijom“. Portparol kancelara Štefen Hebeštrajt pokušao je u ponedeljak (28.3.) da primiri duhove: „O čisto odbrambenom sistemu, kao što je protivraketni odbrambeni sistem, može se suditi uzimajući u obzir činjenicu da smo sa sistemom Patriot do sada takve stvari imali samo u ograničenoj meri. Ali ne mislim da je to militarizacija ili naoružavanje u klasičnom smislu“, rekao je Šolcov portparol.

„Strela 3“ ili sličan sistem mogao bi da bude operativan do 2025. godine, navodi list „Bild“ i koštao bi navodno dve milijarde eva. No stručnjaci za odbranu očekuju veće troškove. Prema lobističkoj grupi sa sedištem u SAD „Missile Defense Advocacy Allianceu“, svaka baterija košta 170 miliona dolara, a svaki projektil-presretač oko tri miliona. Osim toga, tu su i troškovi obuke, održavanja i rada tokom kompletnog životnog veka sistema.

A Nemačkoj bi bila potrebna i daleko veća mreža radarskih sistema i raketnih baterija od Izraela, koji ima malu površinu. Samo nemačka pokrajina Bavarska je tri puta veća.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.