Nemačka na putu da postane novi centar Gulenovaca?
12. jul 2019.
Turska vlada optužuje Fetulaha Gulena odnosno njegovu organizaciju „Hizmet“ za pokušaj puča u Turskoj. Za to postoje brojne indicije, ali vlada u Ankari za to ipak nije pružila dokaze. Nesporno je međutim to da su pripadnici Gulenovog pokreta bili itekako prisutni u turskom državnom aparatu i da su koristili svoje pozicije – a da ih je Erdoganova partija AKP tolerisala. Sve dok nije došlo do svađe između Erdogana i Gulena.
Nakon puča, počela je kampanja čišćenja: 10.000 ljudi otpušteno je iz državne službe, a 40.000 uhapšeno. Većina njih bili su Gulenovi simpatizeri ili je postajala sumnja u to. Mnoge od 800 Gulenovih škola u 150 zemalja širom sveta, morale su da budu zatvorene, a među njima i one na Kosovu i u Maleziji.
Propovednik kao zapovednik
U Nemačkoj, međutim, Gulenov pokret uživa velike simpatije – u medijima, politici, pa čak i u velikim crkvama. To pokazuju istraživanja novinara DW. Na pripadnike Gulenovog pokreta pre svega se gleda kao na Erdoganove žrtve i ceni se njihova spremnost na saradnju. Čini se da tu nikakvu posebnu ulogu ne igra činjenica da se radi o pripadnicima konzervativnog islamskog propovednika za kojeg je pravo služenje islamu moguće samo kroz „islamizaciju života uz pomoć svih njegovih institucija“, kako piše u njegovoj knjizi „Propovednik kao zapovednik“.
Za šefa nemačke tajne službe BND Bruna Kala to je samo „civilno udruženje za versko i sekularno usavršavanje“. Ambasada Nemačke u Ankari je u jednom izveštaju citirala turske izvore prema kojima „konspirativni deo pokreta karakteriše striktna hijerarhija“ koja „po svojoj strukturi poprima oblik organizovanog kriminala“. Nije poznato da li je nemačka vlada usvojila tu definiciju, ali je na pitanje poslanika saopštila: „Struktura Gulenovog pokreta nije transparentna“.
-pročitajte još: Bakirov uticaj i Erdoganov senzibilitet
I Služba za zaštitu ustavnog poretka, tajna služba koja deluje unutar Nemačke, ophodi se prema Gulenovom pokretu na sličan, indiferentan način. Na inicijativu ministra unutrašnjih poslova pokrajine Porajnje Palatinat, socijaldemokrate Rodžera Levenca, jedna radna grupa sastavljena od pokrajinskih saradnika tajne službe, počela je da prati rad Gulenovog pokreta. Rezultat je bio da „nema dokaza ni indicija za protivustavne aktivnosti“.
Međutim, prema informacijama pokrajinskog ministarstva, tokom opservacije se pokazalo da u Gulenovim tekstovima postoje odlomci koji se moraju kritički preispitati i to u pogledu verskih sloboda, uloge vere u javnom životu i odnosa prema ateistima.
Istovremeno, Gulenov pokret odbacio je svaku umešanost u puč i nasilje u Turskoj, istakavši da se oni bave samo dijalogom i obrazovanjem. Nakon puča, pokret je i u Nemačkoj izgubio brojne pomagače – ali silazni trend polako je zaustavljen. Čak je prošle godine najavljeno otvaranje dečijih vrtića koji su, kako je potvrdio predsedavajući udruženju Tudesb Irfan Kumru, veoma traženi.
Pokret ili sekta?
Gulenova udruženja i škole u Nemačkoj profitirala su nakon dolaska hiljada ljudi iz Turske koji su pobegli posle puča. Među njima je bilo mnogo profesora, nastavnika, poslovnih ljudi i državnih službenika. Samo tokom 2017. godine 8.000 turskih građana podnelo je zahtev za azil u Nemačkoj. O njima, nakon dolaska, brigu je vodilo udruženje „Akcija za pomoć izbeglicama“ (Aktion für Flüchtlingshilfe) iz Berlina. Ono im je pružalo pravnu pomoć, pomagalo u pronalaženju stana i posla, i brinulo se za njihove kurseve nemačkog.
-pročitajte još: Ko stvarno vlada Kosovom?
Jedan bivši funkcioner Gulenovog pokreta upozorio je nemačke vlasti da imaju „nekritičan odnos“ prema „sekti“, kako je nazvao Gulenov pokret. On je rekao da Gulenovci imaju tajne, paralelne strukture i da način na koji se prikazuju ne odgovara realnosti. „Tu nemaju vlast udruženja, već je imaju imami. Oni dolaze iz Turske, a dovode ih pod najrazličitijim izgovorima, čak i kao novinare i knjigovođe. Ostaju po tri godine.“
Gulenov pokret želi da na sve to odgovori tako što će pokazati veću transparentnost. Pre svega „Fondacija dijalog i obrazovanje“, na čijem je čelu Erkan Karakojun, nakon puča se neumorno trudi da u nemačkim medijima Gulenov pokret prikaže kao demokratski odgovor na Erdoganovo autoritarno poimanje države. Njihova verska poimanja, kako kaže Karakojun, kompatibilna su sa Zapadom: „To se odnosi na usaglašenost vere sa modernim načinom života, sa demokratijom, jer je reč o poimanju islama koji je prilagođen današnjem vremenu“.
Ali upravo je to ono u šta sumnjaju mnogi eksperti. Gulen, na primer, u svojim spisima daje prava ženama, ali ne navodi koja prava.
U Nemačkoj čak ni crkve ne strahuju od Gulenovog pokreta. Za planirani objekat pod nazivom „House of One“ u Berlinu, kući u kojoj bi pod istim krovom mogli da se mole pripadnici tri monoteističke vere, protestantska crkva je kao partnera odabrala predstavnika Gulenovog pokreta. Nije zato ni čudo što Erkan Karakojun kaže: „Nemačka je na putu da postane naš novi centar“.