Nemačka: lokalne vlasti žele više deportacija

Savez nemačkih gradova i opština zalaže se za povećanje broja deportacija. Nakon nedavnog terorističkog napada nožem u Zolingenu (s tri žrtve) i zahuktale debate oko migracija, ispravno je pojačati napore oko povratka onih ljudi koji nemaju pravo da ostanu u Nemačkoj u njihove zemlje porekla, izjavio je Andre Bergeger, direktor Savez nemačkih gradova i opština. S ciljem ubrzanja tog procesa, savezne vlasti bi trebalo da uvedu „task force deportacije“, predložio je on u listu „Rajniše post“. Deportacije su po važećim pravilima u nadležnosti 16 nemačkih saveznih pokrajina, a u praksi im prilikom sprovođenja samih deportacije redovno pomažu pripadnici Savezne policije (Bundespolizei).

Bergeger kaže da je „vredno žaljenja i neshvatljivo“ da lokalna zajednica nije direktno uključena u konsultacije po pitanju deportacija. Gradovi i opštine bi morali da sede za stolom kada se donose odluke o migracijama i bezbednosti, dodao je.

Za ovaj utorak (10. septembar) bila je najavljena nova runda pregovora savezne vlade, opozicije i predstavnika pokrajina po tom pitanju. Uoči tog sastanka, savezna ministarka unutrašnjih poslova Nensi Fezer naredila je da se uvedu kontrole na svim nemačkim granicama. Proširenje kontrola je privremenog karaktera, rekla je ministarka i dodala da je cilj te mere „ograničavanje nelegalnih migracija“, odnosno zaštita od islamističkog terora i teških oblika kriminala.

Predsednik Udruženja nemačkih okruga Rajnhard Zager, naglasio je u međuvremenu: „Nemačkoj je potrebna kontrola. A kad mi nemamo tu kontrolu, onda moramo da štitimo naše granice“, rekao je on za Bavarsku radio-televiziju (BR). Gradovi  opštine su preopterećeni doseljavanjem, ukazao je i dodao da nedostaje i smeštajnih kapaciteta i osoblja. Osim toga, rekao je Zager, povećali su se problemi s nasilničkim kriminalom doseljenika. Udruženje okruga zastupa interese svih 294 okruga u Saveznoj Republici Nemačkoj.

„Gubimo kontrolu“

Konzervativne opozicione stranke CDU i CSU i dalje istrajavaju na svojim zahtevima u vezi sa odbijanjem prijema migranata već na nemačkim granicama. Samo ako ta mera bude deo paketa novih poteza, nastavak razgovora sa saveznom vladom imaće smisla, izjavio je šef poslaničke grupe CDU/CSU u Bundestagu Torsten Fraj za javni servis ARD.

Predsednik CDU Fridrih Merc po tom je pitanju nedavno čak dao ultimatum vladajućoj „semafor-koaliciji“ socijaldemokrata (SPD), Zelenih i liberala (FDP) – a kao obrazloženje za uvođenje takve prakse naveo je „vanrednu situaciju“ po pitanju nelegalnih migracija.

Savezna vlada kancelara Olafa Šolca za sada je najavila usvajanje „bezbednosnog paketa“ mera – kojim se, između ostalog, njime predviđa ukidanje državne pomoći određenoj kategoriji izbeglica koji moraju da napuste zemlju, dodatna ovlašćenja organima bezbednosti po pitanju vođenja istražnih postupaka, odnosno dodatne restrikcije kada je reč o nošenju i zabrani noževa u javnim prostorima.

Šef bavarske CSU Markus Zeder zalaže se za osetno smanjenje broja novih zahteva za dodeljivanje azila. „Njihov broj mora da padne znatno ispod granice od 100.000 (godišnje). I to trajno“, zahteva Zeder, premijer Bavarske i ocenjuje da je Nemačka je preopterećena zbog posledica integracije. U brojnim nemačkim gradovima, nemački stanovnici više se uopšte ne osećaju kao kod kuće, dodao je Zeder. „Istina je jednostavna: gubimo kontrolu.“

Predsednik liberala (FDP) i savezni ministar finansija Kristijan Lindner ovako je prokomentarisao Zederovu inicijativu: „Mogu da prihvatim tu brojku (100.000, prim.red).“ Po pitanju migrantske politike Lindner je, kako kaže, spreman „da učinimo sve što je politički, pravno i logistički moguće“. Istovremeno, šef FDP optužio je opozicione demohrišćane da na toj temi želi „politički da profitiraju“. Demohrišćani na temi doseljavanja neće profitirati, smatra Lindner, „oni tako samo mogu da ojačaju AfD i Savez Sara Vagenkneht“.

Poslanički klub Alternative za Nemačku (AfD) u međuvremenu je usvojio dokument kojim definiše prioritete svog rada u mesecima uoči narednih saveznih izbora, koji bi se trebalo da se održe u septembru 2025. Borba protiv „ilegalnog masovnog doseljavanja“ je za njih tema broj 1. Ta stranka koju je Služba za zaštitu ustavnog poretka jednim delom klasifikovala kao „ekstremno desnu“, između ostalog zahteva „rigoroznu zaštitu granice“, a to znači da se „u krajnjem slučaju koriste i granične ograde“. Ujedno traži dosledno odvraćanje i deportacije „ilegalnih doseljenika“. Što se tiče ljudi koji dolaze iz sigurnih trećih zemalja, i to bez ličnih dokumenata, uopšte ne bi ni smeo da se otvara postupak za proveru prava na azil, navodi su u dokumentu AfD-a.

„Jasno protiv evropskog prava"

U međuvremenu je 27 humanitarnih i organizacija za zaštitu ljudskih prava, odnosno pomoć izbeglicama, na adresu savezne nemačke vlade poslalo apel: „Pravo da se u Nemačkoj i Evropi potraži zaštita od kršenja ljudskih prava je, nakon iskustava Drugog svetskog rata, DNK naše demokratije“, stoji u zajedničkom saopštenju tih organizacija. Među njima su, na primer, Pro azil, Amnesti internešenal i Dojčes kinderhilfsverk (organizacija za pomoć deci, prim.red).

Predlozi poput onog o odbijanju već na nemačkim granicama ljudi koji su u potrazi za zaštitom „jasno krše evropsko pravo i osnovna načela ljudskih prava“, kritikuju te organizacije. U svakom pojedinačnom slučaju mora se proveriti da li je deportacija u skladu s pravom, tvrdi se, a to ne može ad hok da se odluči na samoj granici, poručuju oni. Potpisnici apela takođe naglašavaju da nedolično ponašanje pojedinih osoba nikada ne sme da rezultira paušalnom stigmatizacijom određenih grupa ljudi.

wa/fab/sm (afp, epd, dpa, rtr, kna)