Nemačka, godinu dana sa koronom
27. januar 2021.
Bilo je to 27. januara 2020. i nije bilo spektakularno. Ali, virus je bio tu: u jednoj firmi u bavarskom Štarnbergu, u kojoj održavaju bliske kontakte sa Kinom, kod jedne osobe utvrđena je zaraza novom vrstom korona-virusa. Nakon toga se u Nemačkoj mnogo toga promenilo. Može se reći da ništa više nije kao što je bilo pre.
I u Nemačkoj su ljudi prestali da se rukuju ili da se grliti. Ostaju kod kuće i izbegavaju kontakte. Nove reči dominiraju u svakodnevici: reprodukcioni koeficijent, incidencija, karantin, preopterećenost Odeljenja za intenzivnu negu, preterana smrtnost, pravila održavanja higijene. To da je Institut Robert Koh glavna institucija u Nemačkoj za borbu protiv zaraza 27. januara 2020. znali su samo retki. Danas, godinu dana kasnije, to znaju svi.
Virusolozi kao što je Kristijan Drosten iz berlinske klinike Šarite postaju poznate osobe. Ministar zdravlja Jens Špan (CDU) ima rekordnu podršku u ispitivanjima javnog mnjenja, jer je prepoznao da će u pandemiji biti gubitnika i profitera. Špan 23. aprila u Bundestagu izjavljuje: „Nekoliko meseci ćemo verovatno jedni drugima morati mnogo toga da oprostimo.“
Sada, u januaru 2021, o početku pandemije za DW kaže ovako: „Već tada smo to shvatili ozbiljno i sve naše sisteme usmerili ka tome. Ali da će stvari u narednih 12 meseci da se razviju u ovom smeru – za Nemačku, za Evropu, za svet – mislim da to niko nije očekivao. I to nas zaokuplja sve do danas.“
Više od 50.000 ljudi je do sad u Nemačkoj umrlo zbog ili u vezi da korona-infekcijom. A virus i dalje zemlju drži čvrsto u šaci.
Prvi smrtni slučaj, prvo žarište
Početkom 2020. izgledalo je kao da je sve to daleko od Nemačke. Ali stvari su se brzo promenile. Osmog marta zabeležen je prvi smrtni slučaj od kovida 19. Desetog marta zabeleženi su slučajevi zaraze u svih 16 nemačkih pokrajina. Grad Hajnsberg na zapadu Nemačke, nakon proslave karnevala, postaje prvo žarište korone u Nemačkoj.
Osamnaestog marta se kancelarka Angela Merkel obraća se naciji preko televizije. Njene reči ne mogu biti dramatičnije: „Stanje je ozbiljno. Shvatite to ozbiljno. Od ponovnog nemačkog ujedinjenja, ne, od Drugog svetskog rata, naša zemlja nije bila pred težim izazovom kod kojeg je tako važno naše zajedništvo i solidarnost.“
Dramatično stanje, dramatične mere
Nakon dramatičnih reči usledile su i dramatične mere. Ljudi su naučili novu reč: lokdaun. Zatvoreni su restorani i bioskopi, škole i obdaništa. Privreda je gotovo potpuno zaustavljena. Savezni parlament po hitnom postupku usvojio je gigantski paket pomoći privredi u visini od 156 milijardi evra. U vreme korona-pandemije ne može se štedeti. Otkazuju se putovanja na godišnji odmor. Mnogi ljudi stiču prva iskustva s radom od kuće.
Supermarketi ostaju otvoreni, ali u njih se može samo s maskom. Ljudi kupuju velike zalihe hrane, ali i toalet-papira. Slike iz gradova pogođenih epidemijom na severu Italije izazivaju strah. Gotovo niko još uvek ne poznaje nekoga ko je zaražen, pogotovo ne neki smrtni slučaj, ali strah se sve više širi.
Novi heroji
Zaposlenici u supermarketima, lekari i drugo medicinsko osoblje u bolnicama postaju novi heroji. Ljudi izlaze na balkone i aplaudiraju tim herojima, svake večeri.
Sada, početkom 2021, mnogi od tih heroja u bolnicama su na izmaku snaga. Franc Vagner je predsednik Nemačkog saveta za negu, koji zastupa interese svih negovatelja u Nemačkoj. U razgovoru za DW o prvoj godini pandemije kaže: „Opterećenje je veoma, veoma veliko. S jedne strane, tu je veliki pritisak na poslu, jer su brojne koleginice i kolege u karantinu ili se poslednjih nedelja brojni inficiraju. A tu je i iskustvo s velikom stopom smrtnosti, recimo na odeljenjima za intenzivnu negu i u domovima za starije osobe.“
Uspešan lokdaun
Ipak, lokdaun uveden u martu 2020. je funkcionisao. Broj zaraza je opao, Nemci osećaju da je vlada preduzela dobre mere. Iz inostranstva stižu pohvale zbog nemačke efikasnosti i jasnoće. Gotovo svi građani prihvatili su mere ograničenja, a one nisu tako stroge kao u Italiji, Španiji ili Francuskoj. Ljudi smeju da se sastaju s manjim brojem ljudi, a sloboda kretanja je gotovo neograničena. Mnogi voze bicikl. Zdravstveni sistem nije preopterećen kao u nekim drugim zemljama.
A onda dolazi leto. Broj infekcija se smanjuje, ograničenja se ublažavaju. I politika pravi grešku, opušta se nakon postignutih uspeha.
Jedna nemačka firma razvija vakcinu
Odavno je firma Bajontek iz Majnca signalizirala optimizam i slala poruke da će uskoro imati vakcinu protiv toga virusa. Bajontek sarađuje s američkim farmaceutskim koncernom Fajzerom. SAD tokom leta naručuju više miliona doza vakcine. Evropa okleva, postoje pravne nedoumice, EU se oslanja na više proizvođača.
Dok Angela Merkel ostaje sumnjičava u vezi s daljnjim razvojem pandemije, brojni premijer nemačkih pokrajina izjašnjavaju se za brže ublažavanje mera ograničenja. A to se onda i to se događa, malo po malo: otvaraju se škole, restorani uz higijenska ograničenja, privreda se ponovo pokreće. U maju je broj novih infekcija više dana zaredom manji od 1.000 u čitavoj Nemačkoj.
Još tokom proleća bilo je više demonstracija protiv ograničenja za građane. Grupa „Kverdenken“ (Querdenken) ta ograničenja smatra neprihvatljivim oduzimanjem slobode.
Krajem avgusta policija u Berlinu rasterala je demonstracije na kojima je bilo gotovo 40.000 ljudi, jer se nisu pridržavali higijenskih propisa. Na demonstracijama učestvuju pristalice organizacije „Kverdenken“, ali i ekstremno desne grupe, takozvani „građani Rajha“. Neki pokušavaju da zauzmu stepenište zgrade Rajhstaga (u kojoj se nalazi Savezni parlament Bundestag).
Ipak, većina Nemaca uživa u letu – iako uz neka ograničenja i sa maskama. I prepuštaju se varljivom osećaju da je ono najgore prošlo.
Drugi talas
Na jesen stiže drugi talas pandemije. Već početkom avgusta raste broj novih slučajeva na više od 1.000 dnevno. Sredinom septembra ima 2.000 novih infekcija, 8. oktobra 4.000. Krajem septembra kancelarka Merkel upozorava da će, ako se ništa ne preduzme, Nemačka do Božića imati 20.000 novih slučajeva dnevno.
Do tog broja se stiglo mnogo ranije. Početkom novembra uvodi se drugi lokdaun, kontakti se ograničavaju na dva domaćinstva, ugostitelji i hotelijeri moraju ponovo da zatvore svoja vrata, kao i proletos. Ali, privreda ne prestaje da radi, a u početku rade i škole. Krajem godine u Njemačkoj konačno počinje vakcinacija cepivom koje je razvio Bajontek – dve nedelje posle Engleske. Evropska unija je prilično vremena potrošila na dozvolu za korišćenja vakcine.
Ali, vakcinacija teče sporo, logistika je komplikovana, a proizvodnja nedovoljna. Nemačka već odavno nije primer uspešne borbe protiv virusa. Kao uzor se navode druge zemlje, recimo Izrael, koji u rekordnom roku vakciniše svoje građane.
Angela Merkel u Berlinu izjavljuje: „Ova pandemija je katastrofa veka, u smislu prirodne katastrofe. Pandemiju s pravom svi doživljavaju kao pretežak izazov.“ Ograničenja ponovo postaju stroža, ona su zvanično na snazi do sredine februara. Lokdaun, istina, pokazuje rezultate, broj novih infekcija lagano opada. Ali pojavljuje se strah od mutacije virusa koja je navodno mnogo zaraznija. Broj smrtnih slučajeva je zastrašujuće visok, naročito u domovima za stare.
Vlada obećava da će se do jeseni svi Nemci vakcinisati. Do tada će proći godina i po od pojave prvog slučaja zaraze novom vrstom korona-virusa.