Nemačka: Ceh energetske krize biće pad standarda

Nemačka Vlada planira da se zaduži za dvesta milijardi evra kako bi ublažila udar energetske krize na džep građana i preduzetnika ove zime.

Komisija stručnjaka za cenu gasa ovog vikenda razmatra kako tačno upotrebiti taj novac, a mediji su prenosili da bi 75 do 80 odsto prosečne potrošnje domaćinstva – kad su u pitanju struja i gas – trebalo subvencionisati, tako da građani plaćaju normalnu cenu.

Jer, cene na tržištu nisu više normalne nego paprene. Višak energenata koji potroše građani bi onda plaćali po tržišnim cenama, što im je podstrek da štede.

Međutim, sada Veronika Grim, predsedavajuća komisije za cenu gasa, upozorava da ne treba imati prevelika očekivanja – to jest, da će cena gasa za građane ipak biti pozamašna. „Trajno ćemo okončati zavisnost od Rusije“, rekla je ova profesorka ekonomije.

„Cena gasa će na osnovu visokih nabavnih cena tečnog prirodnog gasa ostati znatno veća u odnosu na cenu pre ruskog napada na Ukrajinu“, kaže ona.  

Nemački ministar finansija Kristijan Lindner kaže da će domaćinstva u Nemačkoj morati da sačekaju još nekoliko dana na koncept planirane kočnice za cene gasa. „Naredne nedelje, najkasnije one nedelje posle nje biće sve jasno“, rekao je političar liberala za Špreradio.

Kopredsedavajući Socijaldemokratske partije Lars Klingbajl najavio je da će Komisija u ponedeljak predložiti „pametan model“.

Subvencije ili jednokratne isplate?

Profesorka Grim se zapravo ne zalaže za subvencionisanje energenata, nego za jednokratne isplate građanima. „Biće važno da se zadrži snažna motivacija za štednju. U slučaju jednokratnog plaćanja to bi svakako bio slučaj“, rekla je ona. „Mnogo manju motivaciju za štednju imali bismo kada bismo cenu gasa smanjili za izvestan postotak.“

Ranije su nemački političari računali da bi celo društvo trebalo da troši oko 20 odsto energenata manje kako bi se zima pregurala bez problema ili nestanaka struje.

U komisiji je i Karen Pitel, direktorka Informacionog centra za energiju, klimu i resurse. Ona smatra da će verovatno biti usvojen dvostepeni model.

Ona smatra da će komisija najpre u ponedeljak predložiti „kratkoročno rešenje“ za brzo rasterećenje građana i privrede, a da će onda do kraja meseca imati vremena da razradi dugoročne mere. Za razliku od Grim, Pitel se zalaže za subvencije izvesne „osnovne potrošnje“.  

Opasnost od trke u subvencijama

Vladajuća semafor-koalicija Socijaldemokrata, Zelenih i Liberala nedavno je najavila taj „odbrambeni štit“, kako bi podržale potrošače i preduzeća zbog sve većih troškova energije. Makar za deo potrošača cene bi morale de se na taj način ograniče, da ne dođe do prevelikog opterećenja privatnih domaćinstava i firmi. 

Evropski poslanik iz redova opozicionih bavarskih Demohrišćana (CSU) Markus Ferber skeptičan je u pogledu ovakvih planova. „To što je jednostavan instrument i jednostavno rešenje, može brzo da se vrati kao bumerang“, rekao je on za radio rbb24.

Ekonomista Gabrijel Felbermajr je u listu Virtšaftsvohe upozorio na moguću „trku u subvencijama“ u Evropi – da zapravo evropske zemlje šakom i kapom plaćaju ne bi li kupile gas pre drugih evropskih zemalja. „Onda bismo naposletku imali na sve strane subvencije, premalo efekata štednje i cenu gasa koja i dalje raste.“

„Izgubićemo nešto blagostanja“

Predsedavajuća komisije Grm se žali na vremenski tesnac u kojem se nalazi ovo telo. „Odluka o sazivanju ovakvog tela mogla je da se donese neki mesec ranije, napokon, razvoj cena gasa je bio predvidiv“, rekla je ona.  

Socijaldemokratska gradonačelnica Berlina Franciska Gifaj je rekla za Drugi program nemačke televizije (ZDF): „Imamo vanrednu situaciju. Sada moramo sprečiti bankrot ljudi, insolvencije, da preduzeća prestanu sa radom.“

Ona je dodala da brze mere imaju prioritet i da će subvencioniranje i ograničenje cena gasa biti potrebno najmanje dve godine, a možda i duže.    

Ministar Lindner je povodom rastućih potrošačkih cena rekao: „Kao društvo, izgubićemo nešto blagostanja.“ Naveo je kao razlog povećanje uvozne cene energenata. „Cene neće više biti povoljne kao prošle ili pretprošle godine“.

Nemačka je pre rata u Ukrajini pokrivala 55 odsto svojih potreba za gasom iz Rusije. Od septembra je Moskva faktički uvela gasni embargo, izgovarajući se kvarom u kompresionoj stanici. Prošle sedmice je uz to sabotiran gasovod Severni tok – počinioci još nepoznati.

dd/nr/hb/tko (dpa)

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.