Nema mira u Donbasu

Na istoku Ukrajine poslednjih dana pojačale su se borbe između ukrajinske vojske i proruskih pobunjenika. OEBS neprestano izveštava o kršenjima primirja. Zbog svakodnevne eskalacije sukoba, u Donbasu kruže glasine o mogućoj velikoj ofanzivi na ukrajinske položaje. Aleksandr Turčinov iz ukrajinskog Nacionalnog bezbednonog i odbrambenog veća ocenjuje da je reč „aktivnim vojnim akcijama“. On smatra da su informacije o snazi proruskih separatista i ruskih jedinica dokaz da se sprema napad.

„Nema jasnog plana za ofanzivu“

Međutim, vojni stručnjaci s kojima je kontaktirao DW ne veruju da ima razloga za tvrdnje o pripremama ofanzive. „S vojne tačke gledišta ti mali napadi i pucnjava su provokacija ili, bolje rečeno, testiranje koliko brzo na to mogu da reaguju ukrajinske jedinice na različitim položajima na frontu“, objašnjava Gustav Gresel iz Evropskog veća za odnose sa inostranstvom.

On takođe upozorava da su ruske jedinice na granici prema Ukrajini u svako doba spremne za veliku vojnu ofanzivu: „U regionu oko Rostova na Donu nalazi se 40.000 vojnika koji, ako je potrebno, mogu da uđu u Donbas ili podrže ofanzivu separatista.“ Gresel ističe da trenutno ne postoji jasan plan gde, u kojim razmerima i pod kojim uslovima bi mogla da započne nova ofanziva.

Dmitrij Timčuk, direktor Centra za vojna i politička istraživanja, zastupa isto mišljenje. On smatra da događaji na frontu u ovoj i prošloj godini ukazuju na to da jezgro velike ofanzive uvek čine ruske oružane snage: „Tako je bilo i prošle godine u Ilovajsku i Debalcevu.“ Tada su proruski separatisti i ruska vojska opkolili ukrajinske vojnike i dobrovoljce u gradiću Ilovajsku. Tamo je krajem avgusta 2014. poginulo 200 ukrajinskih boraca. I u gradu Debalcevo ove godine je bilo borbi – uprkos mirovnom sporazumu iz Minska. Ukrajinska vojska bila je prisiljena na povlačenje iz grada. Od tada je Debalcevo pod kontrolom separatista.

„Veliki rat protiv fašista“

„Prilikom takvih ofanziva ruske jedinice dolaze u Ukrajinu, izvršavaju borbene zadatke i odmah se povlače na rusku teritoriju“, tvrdi Timčuk i dodaje da trenutno nema ni govora o „masovnom dolasku“ ruskih jedinica u Ukrajinu.

Gustav Gresel upozorava da Rusija svoje ciljeve u Ukrajini nije ostvarila: „Vlada u Kijevu se nije promenila, ekonomski gledano zemlja još uvek funkcioniše, a zapadna podrška je glasna kao i ranije.“ On kaže da nisu samo proruski separatisti ti koji gube podršku ukrajinskog stanovništva, već da i Moskva gubi podršku stanovnika područja pod kontrolom separatista. „Za Rusiju je vrlo teško da pokrene veliku ofanzivu s ciljem da pobedi u Ukrajini. Za to trenutno nisu ispunjeni preduslovi“, veruje Gresel.

Osim toga, samoproglašne Donjecka i Luganska republika nisu u stanju da samostalno opstanu i zavise od pomoći spolja. Pritom je ekonomska situacija loša i u Rusiji. Zato Kremlj, ocenjuje Gresel, želi da skrene pažnju naroda na „veliki rat protiv fašista“, o čemu se često govori na ruskoj televiziji kada je reč o krizi u Ukrajini. Međutim, to istovremeno dovodi do produžavanja zapadnih sankcija. Štaviše, u Briselu se sve češće postavlja pitanje podrške Ukrajini oružjem ili obukom vojnika.

„Gruzijski scenario“

Gresel smatra da Kremlj pokušava da stvori „gruzijski scenario“. Rusija je u ratu na Kavkazu u znatnoj meri doprinela eskalaciji sukoba u Gruziji. „Stalnim provokacijama i borbama Moskva pokušava da poljulja ravnotežu u Ukrajini i isprovocira napad“, upozorava taj stručnjak. On pretpostavlja da bi se time smanjila podrška Zapada Ukrajini. „Trenutno ne vidim druge mogućnosti za Ukrajinu osim da izdrži provokacije i ne popušta, čak i ako je to bolno“, savetuje Gresel.

„Poslednje eskalacije pokazale su da se primirje dogovoreno drugim Minskim sporazumom ne održava“, ukazuje Nikolas Redman iz britanskog Međunarodnog instituta za strateške studije. A to nasilje potvrđuje da, čak i ako vojni stručnjaci ne očekuju veliku ofanzivu, od primirja nema ni traga.