Nemačka koči dugove, a nastavlja rast

Kada se u Bundestagu raspravlja o budžetu, sve češće može da se čuje izraz „dužnička kočnica“. Političari su pod pritiskom. Pre dve godine, promenjen je nemački Osnovni zakon: u njega je ugrađena odredba prema kojoj dug države od 2016. neće smeti da iznosi više od 0,35 odsto od bruto-društvenog proizvoda. Savezne pokrajine od 2020. neće više smeti da se dodatno zadužuju. Za politiku, to znači radikalno odstupanje od dosadašnjih običaja.

Od sredine šezdesetih godina, podseća kancelarka Angela Merkel, vlade su svoju politiku finansirale i kreditima. „Tada se govorilo da je najvažniji privredni rast, šta god koštao, pa makar i uz dugove, da na kraju u dobrim vremenima ništa ne bi moralo da se vraća. Danas moramo da se borimo sa rezultatima nagomilavanja dugova tokom više decenija“, rekla je Merkelova.

Nemačka sedi na brdu dugova od dva biliona evra. Za to treba platiti i kamate, koje predstavljaju drugu po veličini stavku u saveznom budžetu: samo 2011. godine, država za to mora da izdvoji 35 milijardi evra. To se neće brzo promeniti, jer dužnička kočnica samo sprečava prebrzi razvoj daljih dugovanja.

Rast privrede se ne dovodi u pitanje

No kako će kočnica da se odrazi na konjunkturu? Da li će rast privrede da se nastavi i ako država ne bude u stanju da lako pokreće programe konjunkture ili da smanji poreze? Studije su pokazale da privreda od jednog određenog stepena zaduživanja više ne može da raste čak i ako država za to izdvaja više novca. Konsolidacija budžeta i privredni rast ne protivreče jedno drugom, kaže nemački ministar finansija Volfgang Šojble.

„Na to se svuda u svetu tako gleda, što se vidi i iz činjenice da Nemačka i dalje uživa poverenje finansijskih tržišta. To se zaista ne dovodi u pitanje. To nam omogućava niske troškove refinansiranja, i od velike je važnosti s obzirom na naš ukupan dug i manevarski prostor za korišćenje budžeta.“

Nije samo Šojble siguran da će i druge zemlje evrozone da povrate trenutno poljuljano poverenje investitora ukoliko u svoje ustave ugrade i dužničku kočnicu. Nemačka kancelarka i francuski predsednik Nikola Sarkozi su to zatražili od svih 17 zemalja u kojima se plaća evrom. Pri tome dužnička kočnica na papiru postoji još od 1992. godine. Tada je u Paktu za stabilnost i razvoj utvrđeno da godišnje novo zaduživanje jedne zemlje ne sme da bude veće od tri odsto, a ukupan dug više od 60 odsto od bruto-društvenog proizvoda. Ono što je potrebno jesu sankcije koje bi automatski stupile na snagu u slučaju da se neko ne pridržava važećih odredbi.

Autori: Sabine Kinkarc / Saša Bojić
Odg. urednik: Nemanja Rujević