Nasilni protest pred staklenim oblakoderom

Pokret Blockupy, kovanica od engleskih reči blokirati i okupirati, danas (18.3.) ima odličan povod za protest u evropskom finansijskom centru Frankfurtu: Evropska centralna banka (ECB) svečano otvara svoju novu zgradu, stakleni oblakoder koji je ukupno koštao 1,3 milijardu evra. Blockupy računa sa 10.000 učesnika iz zemlje i inostranstva u uličnim blokadama, okupljanjima i performansima. Mere bezbednosti su rigorozne, neki mediji prenose da je predviđeno čak 8.000 policajaca. Ovde pokušavamo da razjasnimo neke aspekte protesta.

Šta je Blockupy?

Ovaj pokret okuplja 90 organizacija sa levičarskim, antikapitalističkim predznakom, a svima im je zajednička kritika prema bankarskom sistemu. Među njima su recimo stranka Levice, antifašističke grupe, sindikati, studentska udruženja, feministkinje, Forum nezaposlenih Nemačke, komunisti… Navode da je njihov cilj „zajednička izgradnja demokratije i solidarnosti odozdo“. Pokret oštro kritikuje politiku štednje i kriznu doktrinu Institucija (koje su se ranije zvale Trojka) u Grčkoj, a koje čine revizori MMF-a, Evropske komisije i ECB.

To nije Occupy

Pokret Occupy Frankfurt (okupirajmo Frankfurt) je sada deo pokreta Blockupy, iako je stariji od njega. Uzor za Occupy u Nemačkoj bio je izvorni pokret Occupy Wall Street, koji je protiv moći bankarskog sistema protestovao kampovanjem i blokadom Menhetna. U Frankfurtu su šatori bili razapeti od oktobra 2011. do reakcije policije avgusta 2012. ispred stare zgrade ECB u takozvanoj Bankarskoj četvrti.

Šta se zamera ECB

Blockupy smatra da ECB svojom finansijskom politikom doprinosi osiromašenju kriznih zemalja, prevashodno Grčke. Pokret tvrdi da Evropska banka služi jedino interesima međunarodnih poverilaca i to preko leđa grčkog naroda. Nedavno je ECB snabdela grčke banke sa skoro 70 milijardi evra kredita, i tako ih spasla bankrota. Time se ECB kreće u okviru svog mandata koji se tiče stabilnosti cena. Sa druge strane, Evropska banka ne sme direktno da pomaže državama ili građanima.

Pompezno pa skromno

Novo sedište Evropske centralne banke je predimenzionirana staklena kula od 185 metara. Posle petogodišnje gradnje, prošlog novembra su zaposleni počeli da zauzimaju svoje kancelarije, a početkom decembra je Savet banke prvi put zasedao na 41. spratu. Sve je koštalo više nego što je predviđeno – čak 1,3 milijardu evra. Od 1998. do 2014. je Centralna banka bila smeštena u takozvanom Evropskom tornju u centru Frankfurta. Evropska uprava prihoda je, međutim, preporučila svim evropskim institucijama da ne iznajmljuju prostor, već da ga same izgrade jer je tako dugoročno jeftinije. Zgrada će svečano biti otvorena uz tek dvadesetak gostiju i sa samo pet probranih novinara. Pretpostavlja se da bi svečanost bila mnogo veća da nije protesta.