Napad na nemačku dušu

Postali smo plašljivi, žali mi se nedavno jedna prijateljica za vreme ručka u jednom berlinskom hotelu. I ljudi za susednim stolom su nam postali sumnjivi, reče ona. Moja prijateljica je Amerikanka i živi u Berlinu. Ali ona nije govorila o Nemačkoj, nego o SAD. Tamo joj je nedavno kućni savet zgrade u kojoj se nalazi njen njujorški apartman zabranio da u njenom odsustvu u stanu borave njeni prijatelji. Opravdanje: bezbednosni razlozi.

U Nemačkoj je tako nešto nezamislivo. Ili, možda bi bilo bolje reći: još uvek nezamislivo. Jer, za mnoge ljude u inostranstvu Nemci su i dalje uzor kad se radi o razboritosti – uprkos nedavnim terorističkim napadima i minhenskom krvoproliću, uprkos brojnih nemačkih Turaka koji su podržali Erdoganovu demontažu demokratije u Turskoj i – da – usprkos više od milion izbeglica koji su i uz sve izraze dobrodošlice, probudili stare strahove da će Nemačku preplaviti stranci.

Strah od terorizma

No, jesu li Nemci stvarno tako cool? Bezbednost je Nemcima najvažnije dobro. Teroristički napadi su bili nešto poput napada na nemačku dušu. I to ima posledice. Već duže vreme „kuva“ ispod poklopca na loncu. Sve učestaliji napadi na izbegličke domove i visoka podrška desno-populističkoj stranki AfD su nedvosmisleni signali.

List Frankfurter Algemajne cajtung je pre neki dan objavio članak o anketi koju je sproveo Institut za istraživanje javnog mnjenja Alensbah i stavio naslov „Erozija osećanja bezbednosti kod Nemaca“. Pritom rezultat ankete uopšte ne iznenađuje: 70 odsto Nemaca trenutno računa sa s tim da bi mogli postati žrtva terorističkog napada. 16 odsto ima osećaj neposredne ugroženosti. Samo se 29 odsto oseća sigurno. I još jedna brojka: 77 odsto ispitanika kaže da veliku opasnost predstavljaju radikalne islamističke grupe. Krajem prošle decenije to je tvrdilo 55 odsto ispitanika. Ipak velika većina nije spremna da menja svoj stil života ili da prihvatiti ograničenja svojih prava. Većina i dalje kaže da treba održavati velike javne priredbe.

U anketi koju je nedavno po nalogu DW sproveo Infratest dimap, rezultati su bili slični. I po njoj je gotovo 60 odsto ispitanika reklo da računaju sa više terorističkih napada - ali više od 50 odsto na doseljavanje gledaju kao nešto pozitivno i očekuju čak i pozitivan uticaj na društvo i privredu. Možemo biti ponosni na te diferencirane stavove. Ali nemojmo se zavaravati: to je trenutna slika. I ona važi za samo oko 50 odsto građana Nemačke. Nemačka je podeljena. A to konkretno znači: strahovi i odbacivanje drugih su prodrli u sam centar društva.

Žučne diskusije

U anketama se skriva još jedna poruka, uznemirujuća poruka za Angelu Merkel o koju bi se mogla i spotaći na putu reizbora. Većina Nemaca povezuje porast opasnosti od terorizma sa izbeglicama. Time oni poriču svoju kancelarku, koja je do sada tvrdila suprotno. No, Merkel je u međuvremenu spremna da prihvati i rezervisanost i nedefinisane strahove od „poplave“ stranaca u Nemačkoj: pokazala je to zabranom burki pred sudom i u školi. Time je povukla crvenu liniju koja signalizuje: dovde i ni milimetar dalje! Jasna poruka i biračima. Isto važi i za njenu (premijerno upućenu) poruku nemačkim Turcima od kojih je zatražila da pokažu lojalnost Nemačkoj i nemačkim vrednostima.

Polako se zagrejavaju političke diskusije. Nisu baš svi Nemci tako trezveni kao što se čini. I postoji bojazan da će biti sve više nervoznih ili uplašenih.