Najveći procesi protiv terorista u Nemačkoj

Trebalo je da otputuje u Siriji kako bi se priključio „svetom ratu“ – ali sada je protiv njega pokrenut proces. Ovog utorka (16.6.) se jedan 28-godišnjak, koji je rođen i odrastao u Nemačkoj, nalazi pred sudom u Frankfurtu i tereti za „teško krivično delo ugrožavanja bezbednosti države“. Poslednjih decenija u Nemačkoj se vodio veliki broj spektakularnih procesa protiv optuženika, kako sa desničarske tako i sa levičarske scene. Ovo je pregled najzanimljivijih procesa.

Proces protiv NSU – Nacional-socijalističkog podzemlja

U sredu 17. juna pred sudom u Minhenu biće održan poslednji dan sudskog procesa protiv Nacional-socijalističkog podzemlja. NSU je desničarsko, terorističko udruženje u Nemačkoj koje su činili Uve Mundlos, Uve Benhart i Beate Čepe. Međutim, ne zna se koliki je broj onih koji ih podržavaju. NSU se na teret stavlja serija ubistava, atentata i pljački počinjenih iz „ksenofobije i neprijateljskog odnosa prema državi“. Proces je počeo 6. maja 2013. pred Višim zemaljskim sudom u Minhenu i još nije završen. Smatra se da bi proces mogao da potraje još dve do dve i po godine.

Atentator na aerodromu u Frankfurtu

Atentator Arid Uka je u februaru 2012. na frankfurtskom aerodromu izvršio dvostruko ubistvo i pokušao još tri zbog čega je osuđen na doživotnu robiju – to je ujedno i najveća kazna koja se može izreći po nemačkom zakonu. „Suočeni smo sa prvim islamistički motivisanim napadom na teritoriji Savezne Republike Nemačke“, rekao je predsedavajući sudija Tomas Zagebil čitajući presudu u Višem zemaljskom sudu u Frankfurtu. Uka je u martu 2011. ubio dvojicu američkih vojnika koji su čekali na autobus do baze Ramštajn u nemačkoj pokrajini Rajnland Pfalc. Iz Ramštajna je trebalo da budu prebačeni dalje ka Avganistanu. Arid Uka je, prema rečima sudije, atentat izvršio kao odmazdu za akcije koje je SAD sprovodila u Avganistanu. Taj stanovnik Frankfurta, rođen na Kosovu, delovao je sam, a u fanatizam ga je dovela propaganda iz interneta.

Zauerlandska grupa

Takozvana Zauerlandska grupa je nemačka ćelija „Unije džihada“', terorističkog udruženja koje deluje na granici između Pakistana i Avganistana. Ta grupa sastojala se od četiri Nemca i tri Turčina koji su iz Zauerlanda planirali napade u Nemačkoj. Oni su u septembru 2007. optuženi zbog toga što su pripadali inostranoj terorističkoj grupi koja je planirala ubistva i bombaške napade. Godine 2010. su pred Višim zemaljskim sudom u Diseldorfu osuđeni na višegodišnje kazne zatvora.

Kofer-bombaši

Dva mladića iz Kelna su 2006. postala poznata kao „kofer bombaši“, jer su u jednom vozu ostavili kofer sa eksplozivom. No, zbog greške u montiranju bomba na sreću nije eksplodirala, tako je stajalo u objašnjenju Državnog tužilaštva. Obojica mladića su poreklom iz Libana i nakon tog čina su odmah, preko Istanbula, otputovali u domovinu. Jedan od njih dvojice je u Libanu 2007. osuđen na 12 godina zatvora, a drugi, koji se vratio u Nemačku, osuđen je na doživotnu robiju. Njega je Viši sud u Diseldorfu, zbog pokušaja ubistva neodređenog broja ljudi i pokušaja aktiviranja eksplozivne naprave, osudio na doživotnu zatvorsku kaznu.

Hamburška ćelija

Munir al Motasadek pripada takozvanoj Hamburškoj ćeliji koja je učestvovala u napadima 11. septembra 2001. na Njujork i Vašington. U prvom procesu vezanom za terorističke napade u svetu, osuđen je kao pomagač na 15 godina zatvora. Viši sud u Hamburgu potvrdio je kaznu 2007. zbog članstva u terorističkom udruženju i pomoći u ubistvu 246 osoba.

Proces La Belle

Diskoteka La Belle u Berlinu bila je 1986. pozornica za teroristički napad u kojem je poginulo troje ljudi. Sumnjalo se da iza napada stoje krugovi bliski tadašnjem libijskom moćniku Muameru al Gadafiju. Godine 1992. podignuta je prva optužnica protiv glavnog organizatora atentata. Proces je počeo godinu dana kasnije, ali je 1997. pokrenut novi postupak. Godine 2001. Zemaljski sud u Berlinu osudio je četiri počinioca. Glavnooptuženi je zbog ubistva tri osobe kao i zbog pokušaja ubistva, osuđen na 14 godina zatvora. On je postavio bombu u uverenju da se radi o dimnoj bombi. Trojica drugih pomagača takođe su, zbog pomaganja u izvršenju ubistva, osuđena na višegodišnje zatvorske kazne. Ali, Državno tužilaštvo ipak nije bilo ubeđeno da je osuđen i glavni počinilac zločina. Prema njihovom stavu, eksploziv je iz Libije doneo tamošnji državni činovnik, koji je i planirao napad.

Proces Štamhajm

U maju 1975. počeo je pred sudom u Štutgartu prvi proces protiv levičarske Frakcije crvene armije (RAF) poznat i kao „proces Štamhajm“. Nakon njega usledio je veliki broj drugih procesa protiv RAF-a. U „procesu Štamhajm“ su Andreas Bader, Gudrun Enslin, Ulrike Majnhof, Holger Majns i Žan-Karl Raspe optuženi za višestruka ubistva i više pokušaja ubistva tokom tzv. „majske ofanzive“ 1972. Presuda je donesena 1977, ali nije bila pravosnažna. Holger Majns je u zatvoru 1975. počeo štrajk glađu i preminuo, a Ulrike Majnhof počinila je samoubistvo. U oktobru 1977. troje preostalih osuđenih, takođe u zatvoru, oduzelo je sebi život.