Najlepši evropski časovnici

Najpoznatija evropska kula sa satom izgrađena je u Londonu. Big Ben je samo nadimak, a pravo mu je ime Elizabetina kula (Elizabeth Tower). Big Ben je samo ime najvećeg od pet zvona. Svakog sata se oglašava „The Voice of Britain“. Nekoliko godina se Big Ben neće oglašavati jer je došlo vreme za renoviranje.

Nalazi se na Aleksanderplacu u centru Berlina. Napravio ga je istočnonemački industrijski dizajner Erih Jon, postavljen je 1969. za vreme komunističke Nemačke Demokratske Republike (DDR). Od tada je ona omiljeno mesto za sastanke i za građane Berlina i za turiste. Na satu se nalazi pojednostavljeni model Sunčevog sistema, a ispod njega se može očitati vreme u 24 vremenske zone.

Centar Evropa u berlinskom Šarlotenburgu skriva hronometar visok 13 metara. Sagrađen je 1982. i proteže se u visinu preko trećeg sprata. Ovde se može posmatrati kako vreme teče i ističe. Nivo zelene tečnosti na levoj strani pokazuje sate, a male kugle na desnoj strani – minute.

Astronomski časovnik koji od 1410. krasi zgradu praške Većnice majstorsko je delo gotičke tehnike. Po legendi su časovničaru posle obavljenog posla iskopane oči da bi časovnik ostao jedinstven na celom svetu. U svakom slučaju, časovnik je unikat. Pošto se mehanizam trenutno opravlja, posetioci će do oktobra ove godine čekati da časovnik pokaže čuveni igru figura dvanaest apostola.

Švajcarska časovničarska preciznost je poznata. Na švajcarskom dijalektu Citlgloge znači Vremenski zvonik. Izgrađen je 1530. i postao simbol glavnog grada Berna. Svakog punog sata se pokreću figure izbijača časova, zlatnog petla i Hronosa, starogrčkog boga vremena..

I ovaj satni mehanizam u Strazburu napravili su švajcarski majstori. To je remek-delo renesanse. Svaki dan se figure pokreću u 12 časova i 30 minuta. Osim apostola mogu se videti i četiri figure koje predstavljaju četiri perioda ljudskog života: dečak, mladić, odrastao čovek i starac.

Satovi sa kukavicom su karakteristični za područje Švarcvalda u Nemačkoj. Zato nije čudno da u se najveći takav sat s kukavicom nalazi u ovoj oblasti, u varoši Triberg. Mehanizam je težak šest tona. A i kukavica je impresivna – drvena ptica je visoka četiri i po metra i javlja se sa prozora na prvom spratu u vremenskim razmacima od pola sata.

Dva ili tri puta dnevno figure na minhenskoj Većnici imaju svoj veliki nastup. One uz četiri različite melodije oslikavaju dva događaja iz gradske istorije: Ženidbu bavarskog vojvode Vilhelma V. godine 1568. i ples bačvara posle velike epidemije kuge. Mehanizam je modernizovan i radi na solarnu energiju.

Najpoznatiji bečki sat ukrašava mostić između dva dela građevine Anker-Hofa na poznatom trgu Der Hohe Markt. Slikar bečke secesije Franc Mač je izradio nacrt. Za 12 sati, 12 bakarnih figura iz bečke istorije prelaze most. Svakodnevno u podne svih 12 figura paradiraju uz muziku. Među figurama su carica Marija Terezija i kompozitor Jozef Hajdn.

U Austriji je ova kula sa satom kao simbol Graca veoma poznata. Podignuta je na bregu iznad grada. Velika i mala kazaljka su zamenile mesta. Naime, prvobitno je postojala samo jedna velika kazaljka koja je pokazivala samo sate, kako bi se doba dana moglo razaznati iz daljine. Tak kasnije je ugrađena i mala kazaljka za minute.

Astronomski sat na Trgu Svetog Marka ne pokazuje samo tačno vreme već aktuelne znake zodijaka kao i sunčeve i mesečeve faze. Do poslednjeg renoviranja 1998. U kuli je živeo čuvar kule sa porodicom. Od 2006. se digitalno upravlja satnim mehanizmom.

Ovo doduše nije pravi sat, ali su zmajeve glave u francuskom gradu Bloa stvarno tačne. U polusatnom ritmu pokazuju se na prozoru čineći zastrašujuće pokrete. Iza fasade se krije muzej koji pruža uvid u istoriju čarobnjaštva. U ovom francuskom gradiću je rođen „otac moderne magije“ Žan Ežen Rober Uden.