Najbolja godina u novijoj istoriji

Kontinuirani izbori. Savamala. Fantomke. Policija ne štiti građane. Tužilaštvo se pravi mrtvo. Kompletni idioti. Laž. Strah. Diskriminacija. Bahati poltroni. Građanski protesti. Pretnje novinarima i javnim ličnostima. Izložba „Necenzurisane laži“. Cenzura, totalna. Serijal o pravima građana „Moje Pravo“ na internetu. A između toga samo neprestana konferencija za medije. Rejting. Kič.

Fantomske reforme, fantomke i pelene za radničku klasu. Parlamentarni i ostali izbori, logika permanentne kampanje u kojoj je otvaranje deonice autoputa reklamirano kao da je sletanje na Mesec. Hladni rat na Balkanu, orošavanje gaćica zbog Trampove pobede, ogoljeno svrstavanje uz Rusiju i protiv modernosti. Najzad, pokušaj rehabilitacije Nedića i premeštanje Tucovića. Sveopšta reakcija, takoreći.

Utisak godine je da smo potpuno prepušteni samovolji vlasti, koja je u stanju da suspenduje čak i ustavni poredak ove zemlje. Naravno, mislim na noćno rušenje dela Savamale koje su počinili ljudi sakriveni iza fantomki, a policija odbila da se odazove na pozive građana. Taj događaj ostaće paradigma političkog života ne samo 2016, nego čitavog trajanja režima Aleksandra Vučića.

Utisak godine je izjava Dejvida Mekalistera za DW u kojoj je poručio da su politička merila za Balkan drugačija. Prvi put je potvrđeno ono što se već duže primećuje: oni koji se u Srbiji zalažu za vladavinu prava, slobodu reči i transparentnost institucija više ne mogu računati na podršku EU. Ona je svoje „saveznike“ našla drugde. Tako da što se demokratije u Srbiji tiče – u se i u svoje kljuse.

Da uzmeš godinu, smutiš pa prospeš, tako s ovom. Udavljeni u svim slobodama, izbauljali smo još jedan krug. Novinarstvo je na kolenima, toliko su teške te slobode. Ide se u novu godinu sa srušenom Savamalom, bez krivaca. To su naši porazi.

Biljkama treba đubrivo, a novinari rastu na lošim vestima. To ne znači da svi obavezno rastemo u visinu i imamo iste kriterijume. Tako gledano, iza nas je odlična godina. Bregzit, Tramp, terorizam, ratovi se lepo razvijaju, čak su i Olimpijske igre bile u senci komaraca. U Srbiji uobičajene teške reči i povremeno udaljavanje od zakonskog plota. Nova godina obećava, imaćemo po čemu da preturamo.

Utisak ove, kao i nekoliko prethodnih godina, jeste život u permanentnom vanrednom stanju koje proizvodi štetočinska vlast okupljena oko novog mesije sišlog sa navijačke šipke. Utisak je, međutim, i Apel javnih ličnosti i brojnih građana Saši Jankoviću i njegova najava kandidature za predsednika. Nakon mnogo vremena ljudi se bore da u 2017. imaju priliku da glasaju ZA umesto PROTIV.

Pokrenut je trend malih slobodnih pokreta koji su bez stranaka i lidera stvorili front svesnih ljudi i pokazali da borba protiv ovog ludila nije pitanje pobede već dostojanstva. Te male pobede su ogroman korak za povratak Države, prava i pravde. Pri tom su i dokaz da se vlast plaši slobodnih ljudi koji smeju da se smeju njihovom teroru.

I ovu godinu obeležila je „najbolja Vlada u istoriji“ jer su izbori u Srbiji postali jednogodišnja pojava, a svaka vlada bolja od prethodne. A naši ministri kriju kuće u Americi, vile na Dedinju, stan na poklon od sudije, hiljade kvadrata poslovnog prostora, ofšor firme, poslove sa trgovcem oružjem... Već nas upozoravaju da nas ova jednogodišnja pojava izbora čeka i naredne godine.

Da mi je neko pre tri godine rekao da će srpski nacionalista nasred trga podržavati budućeg američkog predsednika, mislila bih da je lud. Ali Šešelj je to zaista uradio. Naravno da su Srbi podeljeni po ovom pitanju, ali Tramp u principu može da računa na njihovu podršku što već dugo nije bio slučaj sa nekim predsednikom SAD. Ko bi rekao?

Cela srpska 2016. staje u onu poslednju noć u Riju. Od gola Mandića za 9:5 i pola sata opštenacionalnog jedinstva, preko normalne opaske Prlainovića, posle koje počinje ludilo... do jutra je izbilo sve najgore iz nas. Za tri sata smo unakazili medalje, antologijsku nedelju i smučili se i sebi i Bogu. Mislim da od tada više ljudi tiho odlazi bez nade. Videćemo da li smo te noći zanavek „zajebali“.

Po mnogo čemu je 2016. bila teška i neprijatna godina. Ali da je pamtimo po lepom, a ne po zlu: ovo je godina kada je Kralj Čačka napokon objavio album.